Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

J

Jaketa – jakna, gornji dija veštita
Japanj – vapno (dobar i za kome ga zaitniti u facu, ako reče šta naopako); najboje se u svoje vrime prodava u Kronjinon magazinu, za kojeg znadu i današnja dica, kad oće da in autobus stane u Crnici, kraj Kronjinog magazina (kojeg tamo nema dobrih 70 lita!)
Jašterica – kad ti se na jeziku ugnjoji mala žližda i boli ki vrag
Jetrva - žena od brata
Jola – i veslački, i jedriličarski brod
Jordamiti se – po turski, držati se ingordo, ka da ti niko nije ravan
Juja – ljulja, posteja za malu dicu
Jušto – točno, baš tolko, taman, na miru

K

Kaban – za razliku od kaporana, zamalo je dug skroz do zemje, a ima i kraće rukave i kapujaču. Od stupanog je sukna i jači je od najgore zime, pa mu njanci skradinska bura ne more nauditi.
Kacavida - izvijač
Kadena - debeli lanac za leroj, na krožetu
Kad iz nike mire - iznenada, najedanput, kad se niko nije nada; tako se uz ovu lipu našu poštapalicu domeće konču svakoj napetoj štoriji, da ti srce štrecne i da više ne znaš di si, dok ti se sve ne reče
Kafena – smeđa boja
Kain – služi za umiti se ujutro vodon iz brokve oli s kamenice; dobar je i za topiti noge, ka i za topiti bakalar (šta je boje, nego da ga se, jadnoga, tuče macolon)
Kal – prama tajanskome žulj; kad skroz otvrdne, nema druge, nego svako malo topiti nogu u more oli u sić dobro zasoljene mlake vode, pa kal strugati kojin šupjikavin kamenon, oli načiniti bužu povr njega na postolu oli cavati