Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljamo sa slovom 'P':

Pirja – lijevak, za prilivati iz veće u manju

Pirkati - to čini vitrić, koji - ka i bava - samo pirka

Pirula - tableta

Pišakan – trava iz mišance, po kojoj pasi pišaju

Pišaprešto – butiga, šlic na muškin gaćama (brže se otvara, nego kad je butiga na botune)

Pišarjola - vrčina u koju se pušta voda, a i kantun u koji se čini isto, pa da poslin drugima odumidaje pod noson

Piškotin – tisto od brašna i vode, sa zeru kvasa i soli, pa tren zapečeno; more se otapati u justima, a more se sekundu umočiti u bilu kafu, oli - ko ima zube - gristi ka keks

Pišpaj – frigana lepinja; tisto od brašna, vode i kvasa, sa žlicon maslinova uja, zrnon soli i kockon cukra, pa se razvaja lazanjuron, oblikuje ka krug i friga u vrilon uju; poslin se pospe s teke cukra i uživa. Zna to biti i drugo ime za triščetinu, koju se kome prilipi s live oli desne, oli i s live i s desne bande, oli samo iza uva

Pištanj – ogrca na biloj košuji, i na starinskoj jaketi, ovratnik koji se ne privrće u kolar, koji je ka ruska kragna; nosili su ga težaci, a i većina gospode Pištula - čuti je, oće reći, čuti šta te iđe, a poslin pištule zna ići i kaštig

Pitura – boja

Pitur - slikar, a i soboslikar (kako za koga)

Pivčiti se - puvati se, koćoperiti se, praviti se puno važan, a biti - šta?

Pivo – to nije bilo ime za biru, nego za drugu bevandu, kad se priko dropa prolilo vodu i ostavilo koji dan da kuva, pa torkulalo; vino je bilo za prodati, za likara, za vinčanje, za rođenje i smrt, a druga bevanda, polovnik oli pivo za se, ka piće za po kući; u poje se nosilo kvasinu oli desetu bevandu

Piz - uteg

Pjacarina - plaća se pobiraču na pijaci (sriću mu vrag odnija), za banak

Pjatanci – razna ića, dodavana na stol svako u svojen pijatu

Pjeta - nabor

Pjover – kišnik