Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Danas završavamo sa C te izdvajamo riječi koje počinju slovom Č:

Cveke – meću se zimi, kad po gradu zaledi ili ne-daj-Bože padne snig, na cipele, da se može odati, a da se čovik ne slomi; to su metalni  špici na kožnom remenu, duži od visine taka, tako da se prvo nji ma gazi i zabija u led; najviše su ih koristili (a neki i još uvik) za, kad zaledi, odati po Gorici, Docu, Kalelargi i Masnoj ulici 

Čentrun – lubenica; najslađa mu je srida (srce), a nije baš najboji s  donje strane, koja ne vidi sunca i di mu je kora zeru manje zele

Čepušati se– svrbiti se, ali i tražiti uši i buve, a more značiti i čupati  perje sa kokoše prija nega se baci u teću, a i kad se dica poinadu i  počnu čepušati za kosu 

Čerin – prama tal. cerino, mala, smišna, voštana žigica; tamo, 1960- ih, vamo bi ih znali doniti naši pomorci 

Četiri bunara – u početku Cisterna magna (bunar je tursko ime za  zdenac oli za gusternu) 

Česmina – česvina, crnika, naše najboje drvo 

Čibuk – od tur. čubuk, podulji, šupji drveni štap s lulon za pušenje du vana, kamiš; duperavalo ga se u 19. stoliću vanka grada i u zaleđu 

Čičak – cipac, skočni zglob na nogama 

Čik – prama tal. cicco, opušak; a šnjin bi se išlo u čikopernicu Čikara – od tal. chicchera, šalica za mliko oli bilu kafu

Čiket – dinamit s fitiljon, za u Prukjanu loviti cipje (samo vaik triba  gledati da ko ne vidi, a i da dinamit ne eksplodira prija vrimena) 

Čikulata – prama tal. cioccolata, čokolada 

Činiti se – praviti se važan, nikon se ne javiti, biti denjož 

Čistiti teće – dan posli isti ostatke spize od jučer, trati teće i tećice,  sve pomazati, da se ne baci prascima 

Čokalice – frigani brafunići (a zna se to kasti i za naše, mandalinske  srdelice); jerbo je svaki tolko sitan, da je za jedan zalogaj, samo za  čokati; samo se prođu kroz vrilo uje, i onda lipo posolu, pa poškro pu s našin maslinovin i kvasu s plavinon 

Čokanj – od tur. cokal, stakleni bocunić za piti rakijicu (ima ih i od  po, a i od cilog deca)

Čorba – od tur. juva; more se raditi od kuvanog povrća, koje se poslin  stisne na šupjaču i sve procidi, a more se još raditi i s lipin boku nićon mesa (puno njih falu štrakulu, janjeću oli teleću, oli – fala  ti Bože – goveđu); fratri – čuja san (pa koji put i sam napravija!)  – radu čorbu od tri mesa, i ta da je najboja (slažen se!); čorbon  se zvalo juvu vanka Grada; kad se u nju nije imalo šta metniti za  gladnih zima, zvali bi je čorbine čorbe čorba

Čovik brez sluha – kojemu je magarac prdnija na uvo 

Čuč’ka – za razliku od nekih jadranskih mista di se tako zvalo jotu  (stari fažol u kiselon kupusu s malo kunpira i bokunićen suvih  košćina oli pancete), u Šibeniku je čuč’ka bila maništra i fažol, u  koje bi ugazilo šta bilo (nogica od prasca, uvo, koje suvo lebro oli  krodige)