- Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Lamica – žilet

Lampadina – baterijska svjetiljka

Lampati – to čini nebo, prija nego se za nevere skala na zemlju; sekundu-dvi oli tri posli neg zalampa iđe grmjavina, a za njon kišetina, povodanj i sići pod probužane krove.

Lancun - sad reču po butigama plahta; ima ih unjulih, duplih i od peršone i po, a skupa s intimelama, mudantam a i gučama spadaju u bjankariju

Landrati – skitati se tamo-vamo

Lantati se - uvatiti se koga i nedati mu mira

Lantežini – prsne žlizde od mladih telaca (lat. timus), najlipše na gradejama (nema ih po mesnicama, jer ih poidu mesari, vlast, likari i popi)

Lapača – brez dlake na jeziku, sve ti reče; šta joj je na pameti, to joj je na jeziku

Laperica – vragolasta ženska

Lapiš –  pisalica, olovka, pero

Lapiti – pokrasti

Largati –  partiti od rive

Larmati – galamiti, da te svi čuju

Laškati – molati

Laštra – kazna; kad bi dite štoko zgrišilo, zapritilo bi mu se, prija nega šta bi krenile dvi priko gubice i nogon u guzicu: „E, sa' 'š platiti laštru!“