Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Ograda – tako su šibenski težaci zvali pustolinu, parcelu na kojoj zarad lošije zemje oli puno kamenčina, restu samo divje trave, smrdej, brnistra, pokoja smrika i koje drvo smokve divjake

Ogrib – gvožđena žlica za strugati blato s opanaka; znala je biti prid ulazon u kuću, ukopana u dva špica, namisto tapeta

Ogristi (bubce i batine) – to iđe i magarcu, i ditetu, a i ženi (ako neće slušati šta in se zapovida); zaslužiti ih, dobiti i oćutiti (sve u jednoj riči)

Omečalo je - teke je zagrijalo (između dvi bure u marču)

Ondule – bokuli, uvojci; od liše kose raditi ricastu. («Ma, šta sve ženama neće doći na pamet?")

Opatrniti – mlatniti koga škurjon ili ščin bilo

Oprćena – kujava

Orzo – tal., ječam

Oškoprcan – vragolast, živahan; reče se i za val koji se odbije od rive, pa se ka oškoprc pomiša s valoviman šta iđu u njega

Oškrinjiti – zeru otvoriti grilje na ponistri, da iz sobe ujutro izađe teža arija od cile noći, i poslin da friška arija ugrije pluća, mobiju i zidove

Ošoto - odispod Ošpice – male i velike boginje; cipija se svit protiv njih, pa bi in posli osta šenj na ramenu

Ošpital - bolnica Oštarija - tako se do 1921. zvala svaka teke boja gostijona, di se moglo isti, piti i lokati (u Veneciji su tome služile lokande)

Oštija! – od lat. hostia (žrtva), mlet. astio i tal. ostia, uzvik, ka izraz nevirice oli čuđenja, a dikad i ljutnje kad šta krene naopako; isto ka da bi se reklo: „Ma, za Gospu, kako sad ovo?!“ oli: „Šta san ja Bogu skrivija?“

Oštracati – izvriđati do nemilosti (i poslin slatko zaspati), načiniti od koga štracu (staru, maćanu i rasparanu krpu za trati pod u kužini)

Oštrokondža – aruma, muškobanjasta ženska, malo joj je da se zarad svačesa inadi, pa se jošter oće i pobiti; nije za držati je u kući niti se šnjon vanka paćati

Otaj, ota, oto - taj, ta, to

Otakač – vidro za pritakanje vina

Otići na stranu – ići učiniti veliku potribu vanka kuće i obora, skroz ozada oli gori, uzbrig; namisto ove kartušine danas, prija bi čoviku boje poslužili list od smokve, oli od trpuca; jedanput mi se dogodilo, kad san ka dite bija kod jednih naših gorika, da san ih mora priupitati: "Recite mi, di je ode zahod?", na šta su oni pukli od smija i uglas mi rekli: "A, imaš di oš!"