Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

U nastavku pogledajte današnje riječi: 

Gurla – od tal. gorla, još od kraja 15. Vika, kameni žlib oko krovišta za odvod kišnice i svakemokrine s kupa

Gusterna – bunar, zdenac

Gušt – užitak; ajme, judi, lipo li je!
 
Guštati – more značiti koštati, stati, cijenu nečesa (“Guštalo me po plaće”, oli “Guštalo meživaca i živaca”); a more značiti i uživati Boga svoga, u moru oli u čijen tilu (“Ajme, kojigušti, Gospe moja”, oli “Svitu, ko ove gušte more platiti”, oli “Koja uživancija”, oli “Ajme,ubiće me ćaća, kad čuje!”)
 
Guvno – gumno, di se u poju vrši žito; a prija malo vrimena san od jednog našeg na pazaručuja da Šibenik više nije grad, nego guvno (po kojen blago gazi nemilice, dok ga skroz ne satare)

Gvante - rukavice

Gvantijera – ukrašena, more biti i srebrena, taca za pribacivanje bićerina ili čikara s pićon ilikafon i kojon galetinon iz kužine u tinel

Hotel Krka –  ka Grand hotel Krka otvorija ga je prvi vlasnik, Frane Crljenko, a novi mu je,  od 1923. pa sve do nacionalizacije iz 1948., bija Marko Jakovljević, šta je sta u palači Divnićkraj Medulića, di poslin 1958.
- jerbo nije ima dice - više nije živija niko

Huliti – špijati kroz ključanicu

II! – Najkraća rič na svitu, a imperativ, zapovid, prija nego šta iđe inkapelada oli pijat iđe kome drugome

Ibrik – bakreni oli keramički, ukrašeni sud za vodu sa zaklopcen, iz turskih zemana