Pili-pili – sitna pašta, ki pirinač, dobra za bolesničku juhu, u kojoj skoro da i nema ništa,da ne bi čejadetu koje bi se tilo rekuperati od koje boleštine, šta palo na štumak 

   

Pinica – trajekt koji je vozija od rive isprid svetog Dumenika do velike rive na Martinskoj, aute, kamijone, autobuse, jude pa i kupače, koji ne bi tili čekati Slavku oli Martinovića (kod kojih je bilo jeftinije, ali tisnije); vozila je sve do otvorenja Šibenskog mosta (27. sedmog 1966.) 

 

Pinjata – pot, metalna čaša (ižnje je najboje piti kad je vanka 40 u ladu) 

 

Pinjur – pirun, vilica za isti 

 

Pinjurica – vile za grniti đubar 

 

Pipita – usitno karirana pamučna tkanina, dobra je za od nje sašivati veštu u jednon komadu, za po kući i po vrtlu; kad zaladi, dosta je gori, priko leđa, metniti koji stari džemper oli grezziju, debju jaketu 

Pipitula – kokošja bolest, od koje je kokoše vatala krepajica, pa in je tribalo zakreniti vraton 
 
Piplica – laganija ženska; bilo ih je u svoje vrime i po tovernama, di su našin starima znale siditi na kolinima, pa se svako malo namištati i primištati 
   
Pipljati – pribirati po tećama, po butigama oli po bancima na pazaru, a ništa ne kupiti (pa čuti od prodavača i koju ružnu rič) 
 
Pir – Klaićev rječnik stranih riječi ne spominje porijeklo ove naše riči, nego kaže da je na turskon to bija ili starješina kojeg derviškog reda, ili starješina esnafa (obrtničkog ceha); ma, niti tomen dervišu, niti prvome u cehu nikad ništa nije falilo, pa su mogli po vazdan pirovati. More biti da i zato mi u pirovanju vidimo samo feštu poslin vinčanja, pa i zabavu koja se u čovikovu životu malo kad dogodi još koji put. Za mladence je pirovanje odvaik bija teški posal, štrapac, i lipo in je bilo tek kad su ga gledali unazad, poizdajega. Pirovati je bilo lipo - a šta ćemo kasti - za daljnju rodbinu, konšije, prijateje i sav ostali kurjožast svit, a više nego svima njima za gladne i žedne. Jedni bi se na pirovima natukli na licu mista, a drugi bi dosta toga ponili u kartu, kući.