Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.
Greba – ono šta bi se u kuvanju uvatilo za dno teće, a ne bi zagorilo, pa ga je bilo slatko strugati i pojisti. Tako je bilo sve dok se kuvalo u starin, priko svake mire, duperavanin tećama. Ma, poradi toga bi se znalo kasti i ovo: kad kuvaš, ne ajde daje od teće, ne ćakulaj okolo, ne zvirtaj priko zida, nega vaik poteke mišaj, da ne uvati odozdol i ne počne jošter i
zagarati. Jerbo, kad zagori, onda cili ručak moreš baciti prascima i kasti da danas Gonge bili kužinu.
Grezzi judi – sirovi, ima ih i bez škole i s diplomon, nije za biti šnjima, ali in je teško uteći. Koji put bi ti sve dali ali i uzeli, i najgore je šta su sve grezziji šta su stariji, pa su teški svima, a i sebi.
Gribja – uski prolaz u vrtlu između dvi lije, zasađene svakakvin zelenjen
Gricule – ježurci, trnci, kad se sva koža naježi
Grijati (guzicon) katrigu - učiti sve dok se ne utuvi u glavu; više uri bubati; najviše bi tribali guzicon grijati katrigu oni za koje nije skula, nego štoko grezzije
Grilje – drveni prozori kroz koje ulazi arija, a ne mora i sunce, kad se teke stisnu (ma, jopet se i kroz njih vidi i čuje sve šta se događa vanka; a drveni prozori koji ne puštaju unutra ni ariju ni svitlo, a ni glasove s ulice (ako se ne naperu oba uva) su pune škure
Grintati – čangrizati, povazdan ronzzati i prigovarati za sitnice oli kome po glavi tući orase
Gripeta – ime manje lađe, koja se od sredine 14. stolića gradila u prvon šibenskon brodogradilištu, šta je bilo kraj današnjih mandroća u Docu
Gristi se – živcirati se (a za koga i za šta, a?)
Grišpe – nabrane rige od škicavanja (robe ili kože)
