Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Gingulica – uspavanka

Giza – livano željezo

Gnjat – praslav. kost s pupon od kolina do čička, i u čovika i u beštije, a najslađi je od janjca i od telca i prasca

Goba – grba; kru ne smi stati na gobu

Goldun – a ko se šnjin pomoga; neka ga sebi meće oni koji ga je izmislija

Gondula – to nije ona šta se šnjome vozu po Veneciji, nego su tako Dolačani znali zvati svoju drvenu barku s ravnin dnon, šta je išla na jedno oli na dva vesla; kad bi koje dite skočilo u njijovu gondulu, pa je za dešpet počelo ljuljati livo-desno, znali su s ponistre zagalamiti: “Pušti moju gondulu i aj ća, dok ti nisan doli doša!” Barke su imale i druga imena: brod (imenica muškog roda!), i kaić (ako je barki osićena krma), i gajeta, i bracera, i već kako je ko šta tija zvati.

Gonjaj – 2370 m2 oli kvarat ektara, oli dijanica od ijadu loza

Gospe-marke – glava–pismo (lice i naličje kovanica), igra pogađanja

Govnu brat – čovik koji je niko i ništa, kozji brabonjak, govno od pasa

G'ozd - g'ožđeni, žejezni šumpreš, koji radi na žeravu iz špakera; dok nije bilo struje, žene bi i liti šumprešavale g'ozdon, na žeravu priko koje bi se, na gradejama, u isto vrime peklo lokardiće

Gracjoža - mila

Grafun – kad ko koga zagrebe noktima po koži, napravi grafun (koji put do krvi); ma, grafun more biti i željezna naprava sa 5-6 kraćih klinova, koja se za poledice mećala na postole, da se čovik ne popuze (zvali su ih i krampunima, ali i cvekama, makar su cveke, izvorno, brukvice sa širjon glavon, šta su se zabijale u šjolu da postole duje traju; najboje cveke su bile na soldatskin cokulama)

Grakniti – stati (oće reći, početi) najedanput galamiti, ki vrana

Granča – užegla masnoća (uja ili pancete, ili ne-daj-Bože pršuta); ma, more se to treviti i ženskon, i muškon, kad s vrimenon ogrančavu

Grandeca – umišljenost; patiti od veličine; pucati navisoko; umisliti da ti niko nije ravan

Gratakač – ribež (za sir oli za rodakvu, a dobar je i za gratati jabuke, kad se radi štrudel)

Gratati leđa – to se radilo starijin judima, kad bi in molala cirkulacija, oli ako se ne bi prali niko vrime, pa bi in kožu izgriza pot. Ako bi se gratali sami, onda bi se oslonili na štoko tvrđega (ka i magarci), oli bi uzeli koji matrak oli pošadu, pa udri, sve dok se ne bi raskrvarili.

Greba – ono šta bi se u kuvanju uvatilo za dno teće, a ne bi zagorilo, pa ga je bilo slatko strugati i pojisti. Tako je bilo sve dok se kuvalo u starin, priko svake mire, duperavanin tećama. Ma, poradi toga bi se znalo kasti i ovo: kad kuvaš, ne ajde daje od teće, ne ćakulaj okolo, ne zvirtaj priko zida, nega vaik poteke mišaj, da ne uvati odozdol i ne počne jošter i zagarati. Jerbo, kad zagori, onda cili ručak moreš baciti prascima i kasti da danas Gonge bili kužinu.

Grezzi judi – sirovi, ima ih i bez škole i s diplomon, nije za biti šnjima, ali in je teško uteći. Koji put bi ti sve dali ali i uzeli, i najgore je šta su sve grezziji šta su stariji, pa su teški svima, a i sebi.

Gribja – uski prolaz u vrtlu između dvi lije, zasađene svakakvin zelenjen