Rječnik starih riječi

Šibenski leksikon: Dobija je frnjokulu pod francete, lipo su ga ofregali!

Baština   |   Autor: ŠibenikIN   |   06.02.2022 u 12:51

  Delcampe
Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

U nastavku pogledajte današnje riječi: 
Franca – prama tal. sifilis, “francuska bolest”, jerbo je doša s  kurdelon) Fjuba – od tal. kopča (rečemo, na cavatama)
Napoleonovin soldatima; za čovika oli ženu, koji bi se osuli, znalo  bi se kasti da su se ofrancavili 
Francete – od tal. šiške na ženskoj frizuri  
Fratarska juva – od tri mesa (košćati dija pivca, teleći rep i janje- ći gnjat), kolko god svit mislija da sirotinjski fratri i pustinjaci ne  
znaju šta je dobro 
Fregati – od tal. fregare, trljati; tvrdin bruškinon i vodon prati pod, skale ili brod; a more se ofregati i koje čejade, pa da čuje šta nikad nije čuja 
Fregula – od tal. bokunić, za metniti na jezik 
Frenje – prama tal. staklene i plastične, ukrašene kuglice za venja- vanje, a prije toga i za kastaš-klamprst (klamprst je tute ime za  pedalj), i za izbič 
Frigati – od tal. friggere, pržiti, na uju; a prifrigani moru biti i šnicel,  i feta balancane, kad ih kuvar zaboravi na vrime digniti s vatre;  pa more biti i čovik, koji vaik misli jedan potez unaprid, ka naši  Friganovići 
Friškeca – od tal. freschezza, ledeniji zrak 
Friškina – prama tal. svježina (ribe, mesa, voća, povrća); zna koji put  i smrditi, davati na friškinu 
Fritula – od tal. frittella, uštipak, frigani komadić tijesta, krajica slat- kog; ima li šta lipše za mali i veliki Božić, za Staru godinu ili za  Uskrs, i za bilo koji svetac u godini, kad se čovik uželi toga blaga,  pa još ako ima koga šta ga zna napraviti kako triba 
Frli-frli – kacavida za zavidavati španjulete na nove grilje 
Frnjokula – udriti koga srednjin prston, najprvo zategnutin između  palca i kažiprsta, pa naglo otpuštenin, po ćiverici oli tintari (gla- vurdi); šta je glava šupljija, to jače zazvoni 
Frontin – obod od kapelina koji čuva čelo (tal. la fronte) od ledene  bure oli od zimskog sunca šta tuče drito u oči 
Frušta – prama tal. bruštulin, za peći sirovu kafu povr komina; osin  šta služi za peći sirovu kafu povr komina, dala je ime i malešnon  biču, koji za razliku od kandžije, nije po sebi ima užlje, pa su se  šnjin tukla manja dica po nogama, a i muve di god bi naletile

Podijeli:        

// PROMO


// IZ KATEGORIJE

//   FOTO GALERIJE

//   VIDEO