Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

U nastavku pogledajte današnje riječi. 

Dabar - nije glodavac, nego je vrulja, potok, ždrilo

Dakuče – dakako

Dalečina – daljina, udaljenost

Damjana – od tal. damigiana, gola oli opletena staklena boca od 3, 5, 10, 20 i 50 litara

Dati krvi ispo' vrata – znak najvišjega čovikojubja; ma, ne bi niko sam sebi puštava krv ki pivcu, nego se to znalo reći nako, da svit zna na šta je dobar čovik sve pripravan; u prvotno se vrime krv ispod vrata nije davala, nego uzimala neprijateju, pa bi se unaprid znalo prititi: 21 napiću ti se krvi ispod vrata; danas malo ko znade da ispod vrata ima krvi, pa je dobro da se ta nakaradna kletva oli garancija šta prija zametne

Dati se na zlo - sad reču da je to sepsa, rana šta se zagnjojila i otekla (liči se maslinovin ujon, kvasinon, listićima kaduje oli medon, i kroz višje dana ništa ne meće na jezik, nego se tilo samo nemilice pere vodon i ciđima, dok svo zlo ne purga vanka)

Deboto – blizu, zamalo, skoro («deboto je podne»)

Debuleca – slaboća, krepajica; kad naleti, čoviku padne život; jedini lik protivu debluece je žlica meda, pa odma za njon dva bićerina najjače dropjanice (Iz)degenečiti - dobro natući (da utuvi za vazda)

Deklo – mala plitka teća, u koju se skupi krv od kokoše (pa se posli more i pofrigati)

Dekot – likarija, sirup, špicjalija

Deliberati (ga) se – osloboditi se koga oli česa, koji nan nisu po voji

De lušo posteja – dva spojena kreveta, pa bi između matere i ćaće bilo mista i za dite, ako je teke veće (a ko sa sitnijin diteton liga, popišan ustaje)

Denjati se – udostojiti se; ne denjati se (ni javiti)

Depožit - teke komodniji grob, za bojestojeće; ime za obitejsku grobnicu, a običan, tisniji grob, u koji su siromašniji težaci skalavali svoje mrce, zva se greb

Derle – raskalašeno dite (kojemu su mater i ćaća sve puštali)

Dešpet (ven.) – inat, prkos

Deštrigati – rastaviti, demolirati

Dešvati – razbiti u sto dili

Devota - od lat. devovere, ponizno oli pobožno, pa je devota čovik pobožan, kako se zvalo i jednog našeg, šta je u svoje vrime bija najpopularniji picigamorta

Dežbjego – ukrivo, ukoso

Dežgracija – nevoja od čovika, nezgrapno čejade, koje ne sliči na ništa