Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza.
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.
Lenger – duga greda na stranici kara
Lepiti – patiti za napuštenin («Oša si u Ameriku, a lepiš za Docon!»)
Lepurica – noćna leptirica, iđe na sviću; prija su tako zvali ženske šta su noćon okolo «išle na sviću»
Leroj – sat
Letičast – brz
Letrika - struja
Leturin – drveni držač za čitanje novina u kavani (bilo ih je u Narodnoj kavani na Pojani, a jedno vrime i u Medulića)
Liđera – mlađe, divje čejade, spremno na svašta
Ligambe – nije baš da je za oglavu ih držati, ali ih žene znaju metniti, samo da ugodu svome čoviku (koji bi ono šta je vidija u kinu, tija imati i u kući)
Likadina – završni sloj tanke žbuke; falše komplimentiranje
Lingvet – jezičac u ždrilu
Lipo tamo - skroz tamo, tamo daleko
Lišo - brez punta; proći lišo - to se reče kad ko prođe brez kaštiga, kolko god da ga je zamirita
Litavica - proliv; a zna se kasti i za čiji govor kad sliči na litavicu
Litretavati – uslikavati
