Prćevac, koje smišno ime - ŠibenikIN - News portalŠibenikIN - najčitaniji portal Šibensko-kninske županije

Stari Šibenik ...  •   OBJAVA: 14.02.2016, 11:30h   •    

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (61)

Prćevac, koje smišno ime


PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 14.02.2016, 11:30h

Kažu da svak ima svoju infišanciju, a moja infišancija su imena, a baška nadimci od svita, a još više od škoji. Uvik se pitan kad čujen ili pročitan kako se koji čovik ili škoj zove je l’ mu to pravo ime i po čemu ga je dobija, jer uz puno lipih imena, ima i onih smišnih – ka da se niko naruga dok in ga je nadiva.

 

Za jude skoro uvik se more dokučit zašto je ko dobija niki nadimak jer ih nadivaju stariji dici, prijatej prijateju; dikod iz dragosti, više iz zafrkancije, a neritko iz zloće ili đelozije. Tako akonto izgleda ili nike falinke čuja san ove nadimke: Cota, Cole, Kljajo, Ćore, Klempo, Suvi, Truman, Gobo, Cigo, Prsan, Kukilo, Puzdre. Ako je po ćudi, onda mogu biti: Lule, Dobre, Zec, Mačak, Piverun, Kapula. Sićan se još nikih nadimaka u Šibeniku za koje ne znan kako su nastali: Kole, Boja, Cincin, Baćo, Pupica, Golubica, Pulenta, Murgaš; iz Primoštena: Kusa, Digo, Kure, Runac, Batijaja; iz Bilica: Pluto, Kać, Brom, Cikvantin, Komita.

Ali ne bi ja o tome, ima učenijeg svita koji o tome više znaju, a ja, koji san proveja puno po moru, radije ću o škojima, ovi put o onima pokraj kojih san puno puti proša na điti za Kornate.

Prćevac, koje smišno ime

E bila su to sritna vrimena, vrimena kad se je na po puta od Jadrije do Zlarina moglo stat i mislit di’š daje: ili prima Obonjanu pa na Žirje ili prima Tijatu pa u Kornate. Većinon bi privladali Kornati, puno toga je tamo lipše, više je ribe, posebno liganj zimi. Jedina je mana bila više milj koje triba proći, a radi toga i više muke ako je zbog nevrimena tribalo bižat kući. Sad kad za većinu nas više nema Kornati, ako ne mogu otić, mogu stisnit oči, sanjat – to mi ne mogu zabranit: da sam od odma od Jadrije okrenija timun mrvu udesno prima Lupcu, lipon škoju koji bi po meni triba bit Prvić, jer on je prvi na redu, a ne pravi Prvić, iza njega. To mi neće bit teško jer san tu meni dragu rutu više puti proša po mrklon mraku prateći samo žmirkava svitla lanterni. Posli prve na Lupcu, daje, tija-ne tija, vatan kurs prima drugoj lanterni na Tijatu, ali s pacencon, jer je teke prije punte Tijata mali škoj Kamenica. Jopet malo desno prima zapadnoj punti Zmajana (na kojen su od zmajeva ostale samo gušterice) i njegovon Rtu Oštrica, kojega, kad prođeš, ugledaš otočić Bavljenac. Bavljenac s kojin su se Kaprijani puno bavili jer je cili u suhozidima, vidi se da je davno prije bija vinograd do vinograda. Svaka čast Kaprijancima, njihov Bavljenac more stat rame uz rame primoštenskon Bucavcu, najlipšin vinogradima na svitu. S punin pravon i oni mogu pivat: krčin, kopan…

Iza njega Kaprije, reka bi čovik kad prije, u svoj svojoj lipoti, uvala za uvalon, jedna lipša od druge. Ne virujen da je ime dobija po imenjaku u Italiji, bit će prije obrnuto. Uz Kaprije dva Dupinića – veliki i mali – i sliču dupinima kad izronu uvatit ždraka. A onda pri kraju Kaprija, s desne strane, teke veći Prćevac. Koje smišno ime! Puno san ih pita, ali nisan dozna zašto Prćevac. Kako je i na njemu rađeno poje, rečeno mi je da su na njega često odlazili mladi Kaprijani, muževi i žene, koji u tisnin kućama u samom mistu, u kojima su živili s puno rodbine, nisu mogli naći svoj mir.

Njezino veličanstvo – Kurba vela

Kad si proša zapadnu puntu Kaprija, puno je škoji na vidiku, a nas ruta vodi prima najvećen – Tetovišnjaku. Prije njega je Dužac, uski, dugi, onako ka kukumar, a uz njega manji zvani Čerigul. Ni na Velom, a ni malom Tetovišnjaku, koji su ublizo, nisan vidija ni tetu ni višnje. Mora bit da je davno na Velom i živila nika teta jer se vidu zidovi stare kuće. Ali, ako je i živila tamo, gojila je masline, a ne višnje, jer oko kuće ima zapuštenih stabal maslin. Bija bi puno sritan da mi se vratit u vrime kad su se po ovin škojin zelenili vinogradi i masline, umisto ovoga šta je danas: mrte, borića, česmine.

S live strane iza Kaprija je Kakan, a isprid njega školjić od desetak metri lipog imena Mala Mara na kojoj je odnedavna lanterna pa ti žena više ne mora strahovat da ćeš po noći pojubit Malu Maru.

Ma nije meni do Mare, ja mislin na Kurbu, a za doć do nje, kad si proša Tetovišnjak, triba drito prima Vrtliću, ne prima Samogradu s live strane ni prima Mrtovnjaku, školju punon mrte, s desne strane. Vrtlić je pedeset metri od kraja do kraja, a najvećin dilon je ravna kamena ploča ka stvorena za vatat boju po cilon tilu. S dva-tri divja luka na sridini, ne sliči baš na vrtal.

I prije njega, a do kraja kad si ga proša, ukažuje se nježino veličanstvo Kurba vela. Veliki škoj – pridvodnik Kornata – meni sliči na raskošnu žensku koja se izvalila na bok i brez srama pokazuje ono šta ne bi smila, biće da su joj zato nadili takvo ime. Kad si proša nježinu istočnu puntu koju zovu Punta Mede, moreš reć da si doša u Kornate. Puno san puti odanija kad san proša ovu puntu, ne samo zato šta je doša kraj dugon putu, nego i zato što san se rišija valova i doša u mirnije vode. To zato šta se zimi u Kornate iđe za burnog vrimena, a Kurba se smistila tako da je s ove strane prima kraju, okle dolazimo, burovito i valovito, a na drugoj strani prima kulfu mirno.

Koja kurba, kurbin sin

Jedan je upa u škandal kad se, dok je prolazija Puntu Mede, odazva ženi priko radiostanice, a ona ga pitala : – Di si?

– Evo san se uvatija Kurbe – odgovorija je vas sritan jer je nakon ure i po ljuljanja doša u bonacu. Cvita, tako mu se zvala žena, teke je zastala, a onda zavikala: – Koje kurbe, kurbin sine, tako ti iđeš u ribe, a? Kurbati se?

Kako je on zamaka iza punte di nije bilo više signala, ona ga nije čula kad je reka: – Cvita, tija san ti reć da san upravo doša u Kornate.

– Mučiš sad, a? – vikala je daje ona – čućeš me kad se vratiš kući.

– Cvita, Cvita, javi se, nije to kurba na koju ti misliš, to je škoj, otok, razumiš! Ma kakva kurba, ode je sve verđino – zavapija je on. Kad je više nije čuja – more bit da je šiknila s radiostanicon od tle, cili shrvan, reka je: – A luline…

Bilo mi ga je ža, tija san ga utišit, ali nisan mu se smija javit jer bi otkrija da san ih špija, dok san panulava oko Lucmarinjaka koji je teke jugozapadno od Kurbe.

O smišnin, ali i lipin imenima škoja u Kornatima, drugon ćemo zgodon, samo se bojin, ako nan i daje budu branili tamo ić, da kojega ne zaboravin. Dotle, zapivajmo u njihovu čast: O Kornati, moji Kornati….


  KLJUČNE RIJEČI:  Stari Šibenik i njegovi kampijuni /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.