Velika je razlika onda i sada - govori šjora Zorka i nudi da kušamo njezine pomidore.

Ka cukar su, kaže.

- Prije si moga doniti koliko si tija i prodati, sad doneseš malo i opet ne moš prodati sve -  požalila se žena koja već pola stoljeća prodaje na pijaci i nudila je svoje krumpire, pomidore davno prije dolaska međunarodnih korporacija i trgovačkih centara s cijenama kojima mali trgovac ne može konkurirati.

Ima ih sve više i imaju cijene kakve imaju.

- I ove san godine smanjila cijene svojim proizvodima koje sama uzgajam, ali ljudima je i to preskupo. Šteta, jer ove su pomidore neusporedivo bolje, zdravije i slađe od onih iz plastenika po trgovačkim centrima. Mogu one koliko hoćeš lipše izgledati, ali nije to vidilo naše pomidore, ploda šta na ovom našem kršu raste - govori.

Nisu trgovački centri jedini problem…

- Veliki je šverc, velika nepravda i veliki nered vlada, ne samo u Šibeniku nego i u cijeloj našoj Hrvatskoj. Sve je manje nas koji prodajemo svoje, a sve više švercera - kaže Zorka i žali se kako svi kukaju da nemaju novaca.

Posebno turisti, kaže.

- Naši ljudi su najbolji, ko ima novaca kupi, a ko nema - muči. Ali su zato stranci teška sirotinja. Ništa od njih! Najbolje bi bilo da ni ne dolaze takvi - zaključila je gospođa, inače poljoprivrednica iz Ražina.

Oko nje banci puni svega. Pomidore su po dva eura, trišnje pet, čentruni dva, cata euro i pol, kukumari od 80 centi. 

Tamo je i Zdenka koja nam se odmah požalila.

- Pijaca je pusta i nikakva. Bar 30 posto je lošiji promet nego lani. Svi kukaju da im je skupo, a vlasti su pustile švercere da deru narod svojim bezobraznim cijenama. Nije onda ni čudo da svit ne dolazi, a ljude odvraća od nas i to što pijaca ne poduzima ništa protiv šverca - kaže Zdenka koja ima banak na pijaci već 25 godina i prodaje krumpire, kapulu, jagode, fažol i svakakvo drugo povrće i voće. 

Mudro na kraju zaključuje da bi, s obzirom da država i pijaca nemaju ništa protiv bezakonja i šverca, bilo najbolje odvojiti ih - pa da pola pijace drže zdravi proizvođači, a pola šverceri. 

Poljoprivrednika iz susjedne zadarske županije, Zvonka, vlasnika OPG-a, ne sekiraju toliko šverceri, koliko manjak kupaca.

- Puno smo bolje radili lani i puno je više bilo turista. Ove godine Uskrs je bio ranije pa onda nogomet i europsko prvenstvo, velika inflacija i naravno euro jer sve što je nekad bilo 10 kuna danas se računa kao 10 eura - govori naš sugovornik.

Svoju prodaju naziva ‘kružnim tokom smokve’, koje inače koštaju kod njega šest eura.

- To vam je kad dođe grupa turista i svatko od njih uzme po smokvu i tako kruže po pijaci, jedu tu svoju smokvu, razgledavaju i onda odu. A manje ih je puno nego lani - kazao nam je.

I peškarija je puna, od oborite ribe poput zubaca po 38 eura, škampa koji su se jutros nudili po 30 eura, tune za 22 do 27 eura po kilogramu do orada, brancina po 10, do srdela po nešto manje od četiri eura. 

- Ima svega, osim ljudi, a najviše se kupuju srdele jer ovo malo ljudi koji kupuju nemaju para - kaže Antonio.

Na drugom štandu je Luka iz Dubrave, čije pidoće iz mora izroni njegov otac, a on ih prodaje. 

- Turisti kupe veće količine, pretpostavljam zato jer rade zabave, a naši ljudi uzmu po kilogram, dva - rekao nam je mladić.