Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Bava – vitrić, dašak s bilo koje bande, spasitej za najtežih vrućina, obaška noću, a najlipša od svih je bava od bure: biti teke u bavi oće kasti da je tako čejade uvatilo piće, pa leprša kroz ariju ka da je u bavi

Bavarin – dičji salvetić za pod bradu (a i za starije, kad padnu na ditinjstvo)

Bazati – điravajući razgledavati (obe ruke moraju biti jedna uz drugu na guzici, a tilo teke nagnuto prama naprid)

Bazza – dosjetka, kalada, fjaba

Bedevija – Turci su tako zvali kobilu, a naši su to znali reći za čiju jaču ženu

Begemavati – obadavati, poklanjati pažnju (ali priko voje)

Benda – crni flor

Bekina (tal.) – oderana životinjska koža

Bekniti – kasti baren be oli beee, otvoriti usta, reći išta. "Niti beknija nije" (na ispitu), oće reći da nije njanci zinija, ni otvorija gubicu

Belaj – pegula, nesrića, iskušenje

Beleca – lipota od čovika. "Ko ga ne zna, skupo bi ga platija." Oli bi ga "platija i priplatija".

Bena (tur.) – glupan, luda, bleka

Bergamiza - sorta spirina iz lavadure, oli ime za spizu za čovika šta je skuvana ka da je za prasca (kako ton čoviku i priliči)

Berićetno (tur.) – sritno

Berle – manito, lulavo čejade, na svoju ruku

Berze rada - zgrada koja je u za prve Jugovine, 1939., napravjena na Prigradu: zvala se Berza rada, jerbo je u vrime Velike ekonomske krize tamo puno našeg svita zaludu tražilo posal; poslin Drugog rata tamo je uselija Dom zdravja, i tamo je i na početku 21. vika, ma najstariji Šibenčani jošter kadikad znaju kasti: vidija san ga kad je mitija Berze rada, oli proša san kraj Berze rada

Beštima – šporka rič, ričetina, 'sovka Beteg (mađ.) - bolest

Bevanda – danas su najpopularnije dvi vrste bevande: po-a-po i fratarska (okomiti prst vina i vodoravni prst vode). Ma, prija se tako imenovalo svako piće (prama tal. beva). Moj dida Stipe je govorija: «Mali, donesi mi zeru piva.» A ja bi mu, s vinon i vodon, napravija po-a-po. Ma, on je koristija rič iz svoje mladosti, kada je pivo bilo bevanda, koja se dobivala od drugog oli trećeg ispiranja dropa vodon. U takvu se bevandu nije dodavala voda. Moj konšija Kike je takvo pivo zva polovnik. Znali su se težaci jedan drugon rugati da mu je pivo deseta bevanda, oće reći - gola voda. Tek u moje vrime bevandon se zvalo mišanje dobroga vina s običnon vodon iz Krke, naše spasitejice. Samo da se razumimo, ko misli cili život piti bar litru na dan, i dočepati se starosti u najbojoj forci, ka krik, vaik mora u cilo nadodavati bar dvi kapje vode, da mu ne bi pukla žigarica.

Bevejati – slabo odati, jedva stati na noge