Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Šajeta – munja

Šalaporte - grilje

Šaldavati – krpati probužane teće i druge posude užarenin željeznin čekićon i štanjon, mišancon olova i kositra; vikali bi Cigani: «Kalajs, kalajs! Krpimo stare lonce i poklopce! Kalajs!»

Šalša – prema lat. salsus – posoljen; umak; najboja je šalša od pomidora

Šalvati se – spasiti se, škapulati se, iskobejati iz nevoje

Šandule – tanke, plitke, litnje postole na buže, da noga boje diše

Šantarel – kvaka na vratima od kuće oli od obora, koja se otvarala pritiskon palca oli potezanjen špaga

Ščučuriti se - zakloniti se pozadi kojeg armeruna oli odispod stola

Šćeto - priprosto; to more biti i vino, ako u njega ništa nije metnuto, a more se kome sve kasti u facu šćeto, brez likadine, pa nek se misli

Šegac – dulja pila s drvenin dršcima na dva kraja; šnjome se u dva čovika pilalo priko kavaleta

Šekada – zanovetan, pepav posal

Šematorij – prostor oko crkve; veći dija bi bilo grobje; u Šibeniku ih ima kolko oćeš: i uz svetog Franu, i ispod svetog Jakova, i oko Gospe vanka grada, i uz svetu Nediljicu, i još na više od desetak većih mista; u vrime velike kuge iz 1649-e palilo se i kopalo mrtve ne samo na Pakleni i po šematorijima u gradu, nego i di je ko stiga, pa po Staroga grada leži na kostima pokojnika

Šemizet – ormarić s ladicama za bilo rublje

Šentada – klupa za sisti na rivi, i gledati ko prolazi oli šta je ko obuka i ko je s kin (samo, isto triba gledati da te ko ne vidi da sidiš na šentadi, jerbo bi mogli reći da si skroz inšempja i da šempre zviraš u ništa)

Šenj – znak, oznaka; duperaje se ka ime za sve znakove na tilu oli na matrijalima, a kad je rič o znaku na duši, onda ga zovemo taj

Šepurina – divja ruža, šipak, šipurina

Šest – način, stil; čovik od šesta se zna u svakoj prilici lipo ponašati, a šesno je svako lipuškasto, mlađe čejade

Šestiti se (u šta bilo) – razumiti se u to, tenditi se Šešnica - lipa mala, milina ju je vidjeti

Šešula – drvena žlica za pajanje barke oli za vatati brašno, puru i važol, kad se u Granapa prodaju refužo

Ševejati – u 'odu se gegati ki dite od lita i po Ševojarda – meko slatko