Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Borgo di Mar - Dolac, u doba Mletaka

Borgo di Terra ferma - Vrtline, (od 1650.) Varoš

Boršin - ženska torbica, za praviti se gospoja (dobro je u boršin metniti šudarić, u koji se prija kapne teke kolonjske, pa kad se boršin otvori, da sve zamrliši).

Bortun - jubavnik; samo da se razumimo, sve do našeg vrimena, malo je Šibenki imalo jubavnike oli dilbere sa bande, jerbo se unaprid znalo da in više ne bi bilo života, da ih u grijuuvati muž, oli da šta dočukaju konšije, prvi rod oli najstariji sin; samo je muž moga grišiti ikoji put nabasati na jubavnicu, a ženi je i onda najboje bilo da šta vidi-ne vidi, a šta čuje- ne čuje, i da mu do kraja života ostane jedina žena

Bos po glavi - ćelav, izglancan ki parket

Boški dom - uz ono šta piše uz rič Bolnica dometnićemo da je Boški dom u Zadarskoj ulicido izgradnje Cvjetnog doma služija i ka dom starih i nemoćnih; ko god je moga gleda je da ne svrši u Boški dom, pa bi se znalo kasti i ovo: „Ne razdaji svoje, svršićeš u Boški dom!“

Bot - mi Šibenčani rečemo «bot poza podne» oli «po bota poza ponoći», ma nije to drugo imeza uru, pa nije dobro kad ko reče «sad su četri bota». Jerbo, to more biti samo ili ura posli podne, ili ura posli ponoći, kad zvono sa kanpanela udre («botto») samo jedanput. A ako kooće i dalje govoriti da je «malopri udrilo sedan bota», ko mu i zarad česa to more zabraniti?

Botijun - bocun, a kadikad i manja (do dvi litre), gola damjana (veća i opletena je damjana)

Bova - plutača; u šibenskoj je luki sve do sredine ratnog rujna 1991. prid svetin Dumenikon, na po puta do Martinske, bila velika bova, za koju su se veživali trgovački brodovi, dok sučekali misto na Rogaču oli na rivi prid TEF-on. Iz mitrajeza je u nju pogodija junačkiavijatičar JNA, pa su je bura i struje otirali sve do Vrnaže. Još dok je more u luki bilo manje šporko, znala su se gradska dica utrkivati do bove, a dok su Slavka i Martinović vozili naMartinsku, zna je putnik bez šoldi, ako je bija prezobrazan, pasti u more, baš oko bove.

Bovuli - ukrasi, ka osmice, na šibenskoj kapi; bilo ih je u svoje vrime i u danilskoj kulturi, pakroz antiku i u Mikeni

Brabonjak - od koze ili od ovce, za gnjojiti vrtal i poje. Najboje od svih gnjojiva. A more to biti i čovik, koji je velik ka brabonjak. Oće reći, koji je niko i ništa.

Bračulet- narukvica

Brakada - vrsta tunje

Branče - škrge ; ma, kad bi se komen tilo zaozbilj priprititi, znalo bi mu se raskrvavjenih očiju kasti: „Branče ću ti iščupati, beštijo!“

Branđe - kapci obišeni na oči

Bravetina - meso između mladoga janjca i stare ovce