Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Šunpreš – pegla, a i g'ozd (na žeravu)

Šupjača - cidilo za juvu; ma zna se tako kasti i za koju žensku peršonu, kad dođe na red za štracanje i razbanzzavanje, kolko god da nikon nije bizero je li joj šta zamiraju oli in je krivo šta uživa

Šura - brat od žene

Šuša (buša) – čejade do kojeg niko nije drža, privrtljivo, niti smrdi, niti mrliši, niko i ništa

Šušpetati se – posumnjati i sustegniti se, pa usput prigristi jezik

Tabakera - srebrena, bakrena oli drvena škatula, za duvan oli za španjulete

Taj – maća (na duši) oli ožiljak (od čije punje ili tenperina); to bi tribalo biti ako se ko na štoko bodavijega nabode ili na štoko oštrijega nasiče, pa mu ostane za cili život; ma, znalo se treviti da ko koga zataja za cili život tako šta mu napravi dite i pobigne, oli da mu obeća ovo i ono, pa nestane ka da ga nikad nigdi nije ni bilo, pa ti s tin tajon onda među svojin sviton živi, a?

Tak – drveni klin za podmećanje pod kar oli pod bačve; isto bi se reklo i za višu petu na ženskin postolima («Nabada takima, nije ju njanci za gledati!», oli: "Turnila je noge u visoke pete, pa sad misli da je gospoja, a dosta ti je da vidiš kako nabada takima, ka da gazi po škaji!")

Takavati - spajati

Takujin – (od arapskog, pa priko veneta) novčanik; oduvik su ga uza se imala samo gospoda i pokoji bogatiji težak; običnon je svitu zamisto takujina dosta bila traverša, oli žep od košuje, oli misto u mudantama; a, metnimo sve na svoje misto, pa vidimo: kome su šoldi donili sriću, kome je takujin moga zaminiti dušu?

Taman - jušto na miru, tolko kolko triba

Tamburin – stolac brez naslona

Tambuć – vidro za pritakanje

Tanaja – drugo ime za forticu svetog Ivana i nježinu okolicu, di se išlo u pozdrav proliću oli na fuzbal; teke stariji među skularima znali su se gori peti da bi jubovali; a zapravo je Tanaja ona ravna čuka isprid fortice svetog Ivana, i znači, na tajanskome (tanaglia), klišta, koja su više puta spasila Šibenik od turskih navala, jerbo bi se arumi Turci i njijovi janjičari i ajduci tamo zavaik uklištili

Tapec – tašel, zakrpa; a, znalo se je kasti: zatapecaj je, pa neka se misli

Tapun – oveći čep, s kojin se zatapunaje buža na uzdužnoj dugi na bačvi

Tarac – moljac; napada sve vuneno po armerunima; protiv njega je dobro mećati grančice od lavande, oli naftalinu i kanfor

Tarantula - škorpija

Taraš - branje tuđih truda po vrtlima, pojima i vinogradima; taj običaj je više imala raskalašena mlađarija vanka grada, nego njijovi vršnjaci u staroj jezgri; najviše se tarašilo po Donjen poju, ma koga bi uvatili, upantija bi dok je živ, a najviše bi ga kaštigali njegovi, koje bi svi pitali kako ih to svituju oli na koga su se uvrgli

Tarmavati - gnjaviti

Tarokati - ronzzati, grintati, gunđati, mrmoriti, po vazdan sviman i svemu prigovarati, pa se i Bogu i Đavlu popeti na vr glave