Rječnik starih riječi

Šibenski leksikon: Ukra je susjedi duzzinu drezge pa ga je ćaća drica drkljicon

Baština   |   Autor: ŠibenikIN   |   11.02.2024 u 09:59

  Delcampe
Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza!

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Drezga - morska travurda, cvita u pramaliće, vata se za kamenje i barke; kad se suši, radi se to da bi je metnili u školski herbar i razlikovali jednu travu od druge (čujen, da to više malo di radu, nego in samo slike skalaju s interneta)

Dricati - izravnati, centrirati

Drito i roveršo - plesti na igle jedan punat pravo, a drugi krivo

Drkljica - drveni štap, s prednje strane kara, na čije se kraje veživalo konje u zapregu

Drob - kad se misli na čovika, onda je to trbušina, pupa s prednje strane criva, drobina; a kad se misli na janjca oli telca, onda su to u jednu ruku njijova criva, a u drugu koprtlje

Drop - ogrozdina, iz ociđena masta ("Vino moje, pokojnoga dropa, svak bi pija, niko ne bi kopa!"); od dropa se u kotlarici peče dropjanica, pa čin teke upočine, uliva di triba

Dropjanica - komovica

Duga - zakrivljeno lebro od bačve

Duperavati - (od tal. adoperare) upotrebljavati, koristiti

Durati - trajati (izdurati, otrpiti, izdržati)

Duši ga - kaživalo se to za čovika, koji je svako malo palija španjulet, pa je puno kašja, jedva puva i svako malo ostaja brez arije, jerbo ga je dušilo

Duzzina - tucet, dvanaest

Podijeli:        

// PROMO

// IZ KATEGORIJE

//   FOTO GALERIJE

//   VIDEO