Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.

Bakandže - cokule, teške postole, uglavnon za soldate, okovane i potkovane, čije su šjole  bile s cvekama, da duraju

Baketina - za namamiti tića oli prepelicu, oli štapić primazan višćon (lipilon), na koji se vatalo tice pjevice po Pisku i Obliću, a i po Srimi

Bakra  (tur.) - bakrena posuda za kuvanje na kominu. "Metni u bakru, da se kuva, da ručak ne okasni, pa onda govori!"

Bakule - insekti. A more ih se imati u glavi i da nisu insekti.

Balambrati - zabavjati se, ne raditi, pasti na ćaćine i materine špale

Balancana - malancana, plavi patliđan, glavna šuštanca u litnjen ćušpajzu. Dobra je i zalešati i za pofrigati, pa i za pohati.
 
Balarina - dičja igra spretnosti; kredon se na petunu ucrtaju kvadrati, pa se u njih uskače najprvo na jednu, pa na dvi noge, pa se u ariji zaokrene, i sve to jopet nazad; ispada oni koji
ugazi na štriku od krede

Balati - tancati, plesati, praviti od sebe dižgraciju