Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Štrokalica - probužana grančica, ki frula, za ispucavanje smričaka oli fafarinaka

Štrukavati – ciditi, gnječiti (lemun oli naranču); kad se to radi s raskuvanin kunpirima, da bi se od njih dobija pire, onda se duperaje štruka patati

Štucavica – kad te uvati, najboje je metniti nož pod grlo, i onda gucalj po gucalj piti ladnuvodu, tako da baš kad bi triba štucniti, voda priđe priko noža, i odma ti štucavica stane

Štucigavati – podbadati, pa – smijući se - tirati koga da se zapini i skroz razbisni

Štufo čejade  – kojemu je svega dosta, pa je štufo čin se digne, jerbo nije za ništa

Šubijot – sitna, valjkasta pašta, dušu dala za maništru i važol; pravi šubijot ne smi dati davažol prođe krož njega

Šuferin – žigica (za užgati lumin, duvan ili šteriku, ili kartu šta se u špakeru podmetne pod tanja drva, dok ne razgoru)

Šug – toć

Šuniti u glavu – pasti na pamet

Šunpreš –  pegla, a i g'ozd (na žeravu)

Šupjača - cidilo za juvu; ma zna se tako kasti i za koju žensku peršonu, kad dođe na red zaštracanje i razbanzzavanje, kolko god da nikon nije bizero je li joj šta zamiraju oli in je krivošta uživa

Šura - brat od žene

Šuša (buša) – čejade do kojeg niko nije drža, privrtljivo, niti smrdi, niti mrliši, niko i ništa

Šušpetati se –  posumnjati i sustegniti se, pa usput prigristi jezik