Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Špacakamin - dimnjačar

Špaleta – plećka; isto se zove dičja igra, u kojoj se novčićon udre u zid, da bi se odrebatija šta daje, pa ko je daje, taj dobija (udaljenost se miri pedjon i prstima, a more se teke i varati)

Špaline – tirake priko ramena; ima ih na majicama na špaline, a mogu tirake stati i za se, kad pridržavaju gaće od kojeg debjeg čejadeta, šta ima drobinu ki prase

Špatula – lopatica za strugati zid oli barku prije pituravanja

Šparenjož – štedljiv («U radiše svega biše, u štediše još i više!»); špara se za crne dane, ili – a za koga, a?

Špediti - poslati

Špicjalija – likarija

Špičoke – špicaste postole, šta su se nosile 1960-ih, ako bi se otilo tirati modu

Špigete – vezice za postole

Špijati – sakrimice gledati jubavne parove u vrimenu, kad se njima nije bilo teško uspinjati ni na Forticu, ni na Tanaju

Špinel – buža na bačvi u koju se utakne kanelu, da se more pritočiti vino u bocun oli u pinjatu; „Štedi na špinel, a troši na tapun!“ (oće se kasti, da neko stišće na manju bužu, a ne vidi da mu sve curi vanka na veću bužu)

Špiritjera – svića na petrolj, lumaca

Špirun – kjun od barke

Špjegati – dojaviti štoko važnog, a da niko drugi ne čuje

Šponda – rub (od koji se kadikad more odrebatiti balota, pa se uvaljati ciko do bulina)

Šporkica – prljavština;

šporkuja – rič s kojon se častu naše ženske, kad se inadu priko ponistre oli obora („Šporkujooo, ka' si se zadnji put oprala, a?“)

Špuga – spužva

Špula - metalni oli drveni rokel, na koji je namotan konac

Šta krpe, šta konca – to se reče kad se oće zbrojiti sve šta je ko potrošija toga dana, oli na kuću oli na vinčanje i na šta bilo