Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Nastavljjamo sa slovom 'P':

Pulac – bilo, puls; kad srce počne priskakati, onda ni pulac nije kako triba; najbrže i najnerednije i najzdravijen tuče dan poslin nego šta se napara i nalije ki prase (a onda ne triba zvati likara, nega stati kući, da te niko ne vidi, i samo postiti i vodniti, i vodniti i postiti, i moliti svetoga Antu da pomogne i ovi put)

Pulastar – perad; i kokoš, i pilić, i pivac (jo, pivac, pa na tingul!)

Punat – duža greda, koja se mećala u kuće da drži podove i krov; dvi jednake grede koje određiju dokle je zzog za igrati na balote. Kad bi kome balota pobigla priko grede, svi bi zaviknili: Vanzzoga! Ma, punat je i bod koji se dobije na karte oli na balote. (Jedni se pišu olovkon na kartu, a drugi kredon na ploču, da ne bi poslin ko šta reka.) Kad su dvi balote podjednako daleko od bulina, onda se punti miru oli šibicon, oli dužinama postola, kojima se za ostatak dodaju debjine prstiju od obe ruke. A ko padne kirurzima u ruke, isto broji punte, jerbo se tako zovu šavi koje ih on napravi, pa poslin vadi.

Punta – upala pluća, ali i špic od drvene olovke (bija je dobar i za koga propuntati)

Puntarol – zidarska brukvetina (dlito), koja se metne di triba razbivati zid, i onda po njoj svon forcon tuče čekićon, dok se sve ne sori

Puntelati - ščimen podupriti

Puntina – batača, za metniti šonetu na drvena vrata oli na stablo uz pazar

Pupa – kad je naglasak na u dugosilazni, onda je to meso brez košćina, za šnicele; kad je od kruva, onda je ili iz cice ili iz guzice od štruce, a kad je od lipe žene, onda je za mašiti se i gledati zvizde; kad je naglasak na u kratkosilazni, onda je to lutka

Pura – pulenta; pura na ritko ila se sa tri-četri kapje maslinova uja; pura u bubji je bila šibenski specijalitet, i za težake i za likare, a pura i mliko davala se dici i betežnima

Purgati - izbiti iz kože oli iz justa; tako se purgavanjen čistu i tilo i duša od šporkice, masnoće i svake boleštine 

Purtela – buža s poklopcon na provi broda, za ući u pajun

Pušac – kad se za najteže zime legne u ledenu posteju, pa se posli trešnje i puvanja i trljanja noge o nogu počne zagrijavati, sve dok cila posteja s kuverton i pjuminon ne bude vruća ki pušac; a pušac da se najprvo zva tek pečeni kru, koji je bija vruć tolko, da se u njega moralo puvati, prije nego šta bi ga se zagrizlo

Putalj – naziv za ruganje sa Gradskon stražon iz 1960-ih (nisu dali dici da igraju nogomet prid katedralon i Medulićon)

Puva - stiska; kad uvati puva, čejade samo puše, a ne zna više šta će ni kako će

Puvati u istu pirju – misliti i govoriti (oće reći – lagati i mazati) isto šta i onaj od kojeg se ima koristi, a na štetu trećeg koji i vako i nako nije za ništa

Puzdra – praseći loj u dnu repa; s njon se mazalo postole

Puzdre – debeli čovik, kojemu puzdra visi na sve strane