Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Terina - plitka, zemljana zdila, za začiniti salatu

Terluke - vunene navlake na bičve, šta bi zimi grijale noge u opancima po Varošu, Škopincui Plišcu, a i dikoje po Crnici, Gorici i Docu; ko ih nije zna napraviti, mog a ih je kupiti na pazaru.

Terze – janjac ili kozlić, okoćen nakon šta je proša stađun
 
Teskera - u turska je vrimena to bija dekumenat, s kojin si moga odazgara saći u Šibenik ivratiti se nazad; najviše su je duperavali ajduci, dok su se plašili Turaka, a najmanje jopet ajduci, čim bi vidili da Turci ne moru brež nji'

Testa - cesta

Teštamenat - ultima voja, oporuka; kažije se pri punoj svisti, prid dva svidoka i prid notaron,da se zna šta će poslin koga dopasti; ruši se na sudu oli odma beštimama, barufon i pošadama;najpoznatiji naš teštamenat je "Šibenski teštamenat" u kojemu je svin Šibenkama iŠibenčanima ostavjeno, ne svakome po bokunić, nego - sve

Tešta di kauli - prama tal. glava od kupusa (cavolo), glava brez pameti

Tetošiti - briniti se o kome, ispunjavati mu sve vicje

Tezgati - nositi štoko teškoga, ki mazga (od turskog tezgere - nosila)

Težak -  poluprivredni radnik, kojeg unajmljuje vlasnik vinograda oli maslinika, i plaća gačetvrtinon prinosa. Težaci su od druge polovice 19. stolića naslidnici kmetova, onih šta su se posli velike kuge doseljavali ka teška sirotinja, bižeći prid turskin zulumima iz Bosne. Vezaniuz svoje bratovštine oli uz gradske veleposjednike; posli više agrarnih reformi dobili su u
posjed parcele po Gornjen i Donjen poju, oli na Srimi, Vraniku i Prukjanu; radili su teške,težačke, fizičke poslove i tek od 1960-ih se puno njijovih potomaka školovalo na univerzi;malo ih je išlo u Ameriku, još manje ih je bilo sklono velikin tehnološkin prominama, čak i u proizvodnji vina, di su bili najjači. Još do 1945-e polovica Šibenčana bili su iz težačkihobitelji, a danas ih je manje od jedan posto, ma priživija je, kažu, naš lipi težački duh, koji neda na se. Neumorni zagovornici teze da Šibenik propada, jer su većina Šibenčana težaci,nesposobni za velike tehnološke promine, danas ne osporavaju tu statističku činjenicu, da setežačkin poslon u Donjen poju i iza Mosta, te po oborima, danas bavi samo stotinjak ljudi izgrada; ali, kažu, kod većine građana je osta težački mentalitet, nesposobnost za velike promine, šta se u informatičkoj eri tumači novon nepismenošću. Ostaje ka nejasno, kako je bilo moguće da u svojoj najjačoj težačkoj eri, od 1870. do 1910. isti grad bude tehnološkilider na prostoru današnje Hrvatske (struja, vodovod, željeznica, parobrodarsko društvo, luka itd.), pa i to kako je od sredine 1960-ih posta najindustrijski grad u Hrvatskoj te središtedrugog najvećeg aluminijskog kompleksa u Evropi, iako i tada, s tobože naglašenin težačkin mentaliteton? I zadnje, iz svih tih pitanja izvedeno: zašto tek u punoj slobodi od 1995-e, dobardija mladih posjeduju kvalitetu obrazovanja ispod kvalitete koju su u svoje vrime imali njijovi grezzi preci, s težačkin mentaliteton?

Tikula - more biti šupja, a more biti i puna, pa se onda zove matun