Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Mučati – šutiti, držati jezičinu za zubima; kad ko muči zato šta ćuti da je štoko kriv oli puno grišan, pa se i zeru potuli, reče se da muči ka kurva

Mudantine - kupaće gaćice, s kojima muški pokrivaju oni bokunić sirotinje

Mudaši – pomidore ka dupli šljivari

Mufa - plisan; a more i vino otići na mufu

Mujsa – pelc, krzno oko vrata

Muka - tako smo mi odvaik zvali patnju, ka i muku Isukrstovu; a onda bi koji put to znalo biti skroz suprotivo muki, kad bi rekli: Muke ti je to! (za koji laki posal, šta se more učiniti spavajući)

Mukti - tur. besplatno; najslađe je mukti isti i piti, i još se onon koji plati poslin rugati i petavati mu roge

(Ni) mukajet - tur. njanci rič da reče, ni da pisne

Mulac – vanbračno dite; mularija – raskalašena dica; „Čin se rađa, škajon gađa!“

Mulo Krke – napravljeno je oko 1905., nakon šta je 1877. Šibenik dobija prvu željezničku vezu sa Spliton i Siverićon

Munegin – prigradni zid od tikula, između dvi kamare (a kad je od daske, onda je perde)

Munita – sitni novac

Muntanja – brežuljak povr Doca (Podstinja), na kojem je fortica svetog Mijovila

Murga – talog od maslinova uja, poslin gnječenja nogama i tiskanja u torkulu; od murge su se radili puno lipi domaći sapuni

Murtela – bosiljak; najboje ga je držati u tinelu, radi mrliša, a i na slaru, u pitaru, za figuru oli za likoviti čaj protiv bakterija i masnoća; vridi i u toču, a najboji je u lešome fažoletu; prija, kad nije bilo dezodorana, pija se čaj od murtele, pa bi i znoj mrliša na murtelu; ma, kad smo kod dezodorana, najboji od svih je bija koromač: ko ga je poteke žuljka dok je radija u poju, i kad bi se upotija, mrliša je – i žensko, i muško. A ovi danas se našpricaju, i jopet smrdu.