Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Lombul – lungić od teletine, junetine ili prasetine, najslađi dija pupe
 
Lopar – drvena duga poluga sa širon žlicon na kraju, ka lopata, za mećati kru ispod peke
 
Lopoguz – bonkulović, lapogužnjak 
 
Lozina -suve grane sa panja, od vinove loze; najboje su za potpiriti vatru za dobiti žeravu za pod gradeje, a i za dati ih magarcu, da ih grize i na njima jača desni i zube; ma najboje su zašnjima tući dicu po gus'ci
 
Loža – tržnica u gradu; Mala loža je kraj crkve svetog Ivana, a Velika je bila ispod Katedralesvetoga Jakova

Lug –  pepel iz špakera oli sa komina (za posipati se na Pepelnicu, oli za raditi sapun, oli za prati robu u drvenoj lušijači)
 
Luganige  – ko ih je izmislija, svaka mu čast; čista svinjska pupa pomišana s tajanstvenonriceton začina i likovita bilja, pa sve utirano u prava praseća oli tučja criva, i teke osušeno na buri; da su, kažu, došle iz Lugana, ma ko će u to povirovati, kad su naše, šibenske, najboje
 
Lugara – pepejara

Lu'šija – dobije se kad se u vruću vodu metne luga i šode kauštike, da bi muževja olisinovjeva košuja (ona šibenska, s ogrcon) bila bilija od sniga

Lule – manito, lulavo čejade; kad je žensko, onda je lulina

Lumaca – svića na petrolj; držala se skroz gori na kredenci

Lumbel –  krupna, ricasta pilotina

Lumin – stinj šta pliva u maslino vome uju povr vode u kojoj čikari; užiže se u sićanje na naše pokojne na dane njijove smrti

Luminal – barokni ukras na krovovima nekih gradskih palača

Luna - znalo se tako zvati Misec; ma, najviše se tu rič duperavalo za kasti: uvatila ju je luna, pa ti je najpametnije odalečiti se, dok je ne prođe.

Lunbrela - kišobran