Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne  Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Magaruša – divja trava koju brstu slatkorani magarci, a i pametniji svit, koji voli mišancu

Maja na špaline oli na tirake priko ramena - potkošulja

Maka se – teke ili puno, to se reče za čovika koji više nije kako bi triba biti, niti je u mistu di bi triba stati, a nije da je skroz pošempja, nego pari da je samo zeru o'ša

Makaruni – i debje i tanje cjevasto tisto, dušu dalo za pašta šutu oli maništru na suvo

Makina – prva slika koja namin Šibenčanima dođe prid oči kad se spomene ta rič, nije neki stroj od Fausta Vrančića, niti je pisaća makina, nego najvažnija od svih (okad je panja, grožđa i vina) - makina za polivanje, dočin žene znaju pomisliti i na zingericu

Makineta – fajerica za paliti španjulete, fajercak

Mala loža – tal. Piazza verde, trg i tržnica uz crkvu svetog Ivana (radila je sve do početka 21. stolića)

Mala snaga - slaboća; kad čovika uvati mala snaga, jedva jedvice more digniti žlicu oli pinjur, pa nije za ništa, a niko mu ne more pomoći, dok sam ne dođe na se

Malicija – zloba, zluradost, naslađivanje nad tuđon nevojon oli slabošću

Malinica - treća uvala od Šibenskog mosta prama Gradu; uz nju Guberine imaju svoje parcele, pa je do prije 15-ak godina tamo bilo i jedno kameno mulo, uz koje se moglo vezati barku i popeti gori do intrada; danas je to jedina uvala u kojoj nema uzgajališta pidoća, ali u kojoj je staro mulo zavaik potopjeno, ka i puno toga rešto

Manča - napojnica; a mi rečemo i "dati dobre ruke"

Mandroč – od grč. mandra – stado koje se okuplja u zatvorenom, ograđenom prostoru (jedna od riječi koje su brđani donijeli na more); lučica za barke; u Docu su dva, mali i veli; u malome, koji je bliže VK Krka, i ja san jedno vrime drža barku; odvaik je mandroč bija javno, besplatno privezište; kad san pita Joška Guberinu di bi ja moga privezati barku, on mi je reka: «A di nego u mandroču, jerbo je on za naše jude, a ti si, Ive, naš čovik, i samo se ti tamo veži!»

Mandulata – slatko od bajama i cukra, ne grize se, nego se topi u justima

Mandule – žlizde u grlu; prija 1970-ih bila je moda da se na prvu jaču upalu dici vadu, jer da in ne tribaju; a poslin se niko sitija, da biće da čemu služu, ako ih je Bog da, pa su ih pristali vaditi; meni su ih izvadili u šestoj godini života, i još se sićan one pištoljčine šta mi je bila uperena u otvorena usta, i puno krvi šta san je po dana pjuca u kartu, i puno đelata, šta san ga dobija ka za nagradu, da mi stisne žile, i dan-dva govorenja na mote (jerbo san osta brez glasa), i odluke koja je glasila: «Neću više nikad u bolnicu!» Nego da ću se od svake slaboće i boleštine ličiti sam - Krkon, suncen, moren, arijon i šibenskon spizon. A kad mi dođe za umriti, učiniću sve, da stojin u svojoj kužini, kvasin grlo i čekan, pa da vidimo ko će koga. Samo, jedno su planovi, a drugo višje sile.

Manđati – isti s gušton