Stari Šibenik ...  •   OBJAVA: 22.05.2016, 12:26h   •    

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (67)

'Moga si i kući oprat noge'


PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 22.05.2016, 12:26h

– Ako imaš čizme, najboje one do guzic; ako nemaš, ništa, to je sve šta ti triba. Dođi po me posli večere – reka mi je rodjak Niko jednog zimskog dana prije i ne sićan se koliko godin. Bilo je to u sičnju, kad desetak dan zaredon bude lipo vrime, mrzlo, prez oblaka, prez vitra. Po danu uživancija, a po noći, ako nisi uz tepli špaker, još ako si na moru, ledeno, cičavo. Da je bilo i gore, jopet mene ne bi bilo teško nagovorit kad je za ići na ribe, a baška ako to nisan nikad prova. Na kraju mi je još pripomenija da ne triban nosit nikakve arte, on ima sve šta nan triba. A te njegove arte vidija san kad san doša po njega. U jednoj ruci drža je krtol, a u drugoj staru ruzinavu sablju, bi će još od vrimena kad smo se branili od Turaka. U krtolu je ima bočicu uja u kojoj je bija umočen ščapić, važić s nikoliko kamenčića, tako se je meni parilo i još, vidija san to posli, najglavnije, lampu, nije čarobna, nego garbitijera, kako mi je poslin objasnija.

Brzo smo došli na poštu, u uvali Kopača posli Rogoznice, tamo je kraj dugo skroz plitak, to nan triba, duboko ne vaja. Ka prvo rastavija je garbitijeru na dva dila, u donji ulija dva prsta mora, metnija u to oni  kamenčić, boje reć garbit, koji se je odma počeja pinit, kužejat. Unda je brzo sklopija garbitijeru, upalija šuferin nakon čega se na pištacu upalija plamen, koji je osvitlija tri četiri metra oko nas. Daje je bilo lako. Lagano prez puno štrapanja gazaš po plićaku i gledaš ima li ribe. A riba su cipli, cipli mražnjaci, koji za razliku od druge ribe, kad je mrzlo, dolazu u sami plićak i budu ka zableušeni, ne bižu kad in dođeš blizu. Kad si ga ugleda, zamaneš sabjon i ako si ga pogodija, samo se okrene na drob. Kad ih ima puno, a oti put ih je bilo, brzo se napuni krtol. Ako ima bave od burina s onin šćapićen iz bočice sa ujen, poškropi se dva-tri metra isprid da ubonaca. Ajmo daje.

 

U jednoj ruci pinjur, a u drugoj komad žice

Čin si se maka iz grada, a baška kad si doša na selo, kad treviš koga, pa da ga i nikad u životu nisi vidija, red se je javit, razminit dvi-tri riči. Ajmo reć ovako: kakvo će vrime, kako su rodile masline, jel grozje počelo šarat, jel se išćaralo vino. Ako počneš o tomen, ne moš falit. To je šta se mora, a ono šta se ne smi, je pitat ga: Di će? jer puno nji će se odma ofendit, a niki će prominit plan, vratit se kući. To je lako ako nisi puno kuriož, zato moraš ka političari reć jedno, a mislit drugo, na privaru doznat di će.

Tako je bilo i s menon kad san prije puno godin, znan da je bilo u lito, trevija Vinka koji je od svoje kuće iša prima vrulji. More bit da bi i primuča i ne pita ga di će, da nisan vidija da u jednoj ruci nosi pinjur, a u drugoj komad žice.

– Nije ti malo rano za marendu? – izletilo mi je, nisan ništa pametnije moga  smislit za doznat di se zaputija. – Ne iđen marendat, nego ubit marendu – reka je. – Pinjuron ili lacon – naruga san se, misleći da se i on ruga. – Aj s menon pa'š viti – odgovorija je.

 

'Moga si i kući oprat noge'

I tako, on isprid, ja za njin, nije tribalo puno do vrulje, na misto di izvire voda. Zavrnija je nogavice priko kolina, izuja se i s bilin tankin nogama zagazija u plićak. Tija san reć: – Moga si i kući oprat noge – ali nije o tomen rič. Drža je pinjur u desnoj ruki, a livon je polako, onako kako puž iđe, podiza i okrića kamenje. Nije tribalo puno, nakon petog-šestog kamena, višto je pinjuron naboja lipog bižota, ili boje reć ugorića, kako u Bilican zovu bižota. I tako u desetak metri, koliko ima plićaka, naboja je šest ugorića. Kako bi kojega naboja, odma bi ga nataka na žicu jer nije lako bižota smirit ni na suvon, altroke u vodi. Kad je izaša iz vode reka je: – E sad iđen marendat, moš i ti ako te voja. Bravo, majstore!

Ka dite puno san puti proša kraj toverne, a kad san stasa skoro u čovika, došlo je vrime i da uđen u nju, siden na banak – u početku još se nisan osubita tražit da mi ulije kvarat. A toverna je bila u susidstvu, odma kraj kuće moje cure, u Petrovićima, u Vruljama. Svaku večer bi redno dolazili isti judi, njih četiri-pet, koji bi dokasna igrali na karte: briškulu, trešete, mauš, šetemezo, trentaun. Te litnje večeri za litru po partiji igrali su Drago, „majstor“ Đuro, Niko, koga su zvali učitelj Mišo, ne znan zašto, i Cole Mate, koji je drža tovernu. Bilo je to prije 45 godin, svi su ošli, laka in zemja.

 

'Odnija ti vrag kuću'

Do ure po ponoći učinili su more bit deset partij, toliko je puti i Mate oša u konobu napunit bocun. „Majstor“ Đuro, ka najstariji, više nije moga držat glavu gori, Drago je mora ić leć, jer u četiri ure mora na posal, a učitelju Miši se još nije išlo kući pa je pridložija: – Ajmo lipo nas troje na sviću. Mate, za koga san mislija da će reć: – Šta's poludija? – samo se je diga, uzeja štap i reka – ajmo, odnija ti vrag kuću, ti'š Gojko veslat, ti si jedini trizan.

Kako je uspija uć u kaić od tri i po metra, ne sićan se, sićan se samo da san uživa veslati po bonaci ka uje, slušati pištanje plina koji gori u svići i gledati pustu ribu koja se je ukazivala pod svitlon. Bižoti, cipli, sipe, salpe, raže, na kraju i mali morski pas, bilo je ka u akvariju. Svako malo učitelj Mišo naboja bi štokod i doda meni ili Mati da skinemo s ostiju. Do četiri ure, kad se je na istoku počelo ćarat, skupilo se je više od pet kili ribe. Da je pogodija svaku desetu, bilo bi ih duplo više.

Kad smo se iskrcali i kad san promislija da ćemo svak svojoj kući, nji dva su se vratili u tovernu, očistili ribu, naložili vatru i učinili gradejadu. U pet uri ujutro, koliko je bilo, judi na selu u litnje dane redno se dižu, a ti dan ko i nije mislija, diga se je jer se cilin selon širija miris pečene ribe. Da i mene ne bi dopalo štokod od onoga šta se je čulo od susida na njiov račun, na vrime san se kradomice izvuka, lega i pravija se da ništa nisan ni vidija ni čuja.


  KLJUČNE RIJEČI:  stari šibenik /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.