Potiralo ih iz Istre, jerbo su plašili turiste i uništili turizam - ŠibenikIN - News portalŠibenikIN - najčitaniji portal Šibensko-kninske županije

Šibenska ...  •   OBJAVA: 03.06.2018, 08:50h   •    

Šibenska mišanca Gojka Huljeva

Potiralo ih iz Istre, jerbo su plašili turiste i uništili turizam


  Z.M./ ŠibenikIN Potiralo ih iz Istre, jerbo su plašili turiste i uništili turizam
PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 03.06.2018, 08:50h

Bonaca je ka uje, nigdi broda, skoro potpuni muk, tišina. Ne čuju se ni galebovi, jedino dikod zableji koja ovca. S ugašenim motorom plutamo između Kornata i Lunge, pribiremo popunicu. Četiri manje škrpine, nako do pola kila, šampjerić od tri kvarta, dvi tabinje i pet-šest lipih trilja, naš je ulov. Bi'će i za takujin, a i za lipo se počastit. Dok i daje guštamo u beskrajnoj lipoti, u dajini čujemo klapanje motora u Murterskom moru. Ne vidimo, ali smo sigurni da Murterani u velikon plavon leutu iđu u Kurnate. Obaći će svoje masline, ovce, lovit ribu, piše Gojko Huljev u svojoj novoj 'Šibenskoj mišanci'.

Nije prošlo puno kad iza Kazele proviri brod. Koji su ovo, pita san se, nisan ih nikad dosad vidija. Na sri broda uska visoka gabina, teško da u nju more stat dvoje, na provi vinć, priko cilog broda na armaduri šporka cerada. Ribari su. Vozu prama Kornatu, ko zna oklen su? – Nu, dodaj mi kanoćal da ih boje vidin – reka san konpanjonu. Lipo san se iznenadija kad san vidija da je donji dija broda od plastike, boje reć brod je napravjen od korita adriatika, broda kakvi i ja iman. – A jesi ga naružija, prijateju – nisan moga odolit ne reć. Na provi mu piše, pari mi se, PO 113, iz Poreča su, iz Istre. – Bi'će ih potiralo otamo, plašili in turiste, uništili in turizan. Sad će se to i nama dogodit, triba javit ovima iz Nacionalnog parka, da ih vratu nazad, dok je vrime.

Gledan daje: vozu prama nikon štapu sa crvenon bandirom, to in je minal, takve oni gori duperaju. – Je majstor pogodija bacit mrižu na pravo misto, unde ima više od 70 metara. Navatat će se mačaka, bi'će sritan ako mu uleti koji pas ili raža, a najviše će bit – ništa – naruga san se.

Ženske u dugin veštama, muški u bile košuje

Ajmo mi daje, neću dangubit špijajući ih jerbo drago mi je pogledat kad niko blizu vadi mrižu da znan kakva in je pošta, ali ode se nema šta viti.

Pridvečer vežujemo se na zadnji ponton u marini Piškera, tu nan je najdraže prinoćit. Šef u marini je naš čovik, iz Šibenika, Ninić, zato mornari od nas nikad ne tražu šolde. A tamo ima svega viti, i lipih brodova, a baška lipog svita. Kad pridvečer počnu uređeni izlazit iz svojih brodova, pari da je modna revija, ženske u dugin veštama, muški u bilin košujama. Svi iđu u restoran di se sprema najboja spiza, najskupja riba. Tamo će guštat u iću i piću do kasno u noć.

I ja san se teke uredija, obuka čistu maju i kratke gaće, iđen špijat ovi put brez kanoćala. Nisan pravo ni zakoračija na ponton kad mi niko reče: – Dodaj mi muring, prijatelju! Kraj nas su pristajali Porečani. Ajme, oma mi je prisilo. Ko je nji pušta ovamo! Ode naš mir, jerbo znan, sad će, ka i svi ribari, do ponoći čistiti mriže, puna ih je krma. Nji dvoje oboje neobrijani, zaresli, u šporkoj robi, ko zna kad su zadnji put bili kući. Kapo, čuja san kad ga je kompanjon zazva, zva se je Sergio, a ima je priko 130 kila. Među se su razgovarali talijanski, a nama su se javili po naški.

A unda je on otvorija poklopac od škrinje od 400 litara i počeja vadit ribu. Prisiklo me je kad san vidija koju ribu su ulovili: tri škrpine, svaka priko tri kila, četiri šampjera veća od dva kila, dva velika kokota i pet-šest švoja. Sve je to složija u četiri kašete, a unda su nji dvoje, svak s po dvi kašete, krenuli prama restoranu. Kad je Sergio proša kraj incukanog mene, važno me pogleda, ka da je tija reć da mu pripazin brod dok se oni vratu.

Skinija mrižu s teniskog igrališta

Kad su se vratili s praznin kašetama, priupitali su nas kako mi lovimo. – Uvati se, uvati, ne moremo se potužit – odgovorija san – dikod boje, dikod gore. – Slabo je to – nastavija je on. Vama škrpine krepaju od starosti, jučer smo uvatili jednu od šest kili. Vi svi lovite s popunicama, mislite da od toga nema bolje, a to je za sitnu ribu. Ovo je prava mriža. Unda je pokaza njiovu mrižu. Meni je parila ka da je skinija mrižu s teniskog igrališta, imala je oko najmanje 80, a konac debel ka špag za veživanje paketa. Još je jedanput reka: – Sramota je da vam škrpine krepaju od starosti.

Bila mi je muka od ribe koju san vidija, ali i od toga šta će kraj nas najmanje dvi-tri ure, pod svitlon, čistit mriže i kroz cilo vrime dilit mi lekcije o tomen kako mi u Dalmaciji ne znamo lovit.

Ali ništa od toga. Ušli su kroz portelu na palubi u brod i vratili se nazad u mudantinama. Sa sobon su imali svak svoj veliki šugaman i boršinić i s time u rukama ošli prama kućici u kojoj su bili tuševi i toaleti.

Vratili su se posli po ure obrijani, očešjani i obilato namrlišani kolonjskon vodicon. Dok su išli pontonon, glasno su među se ćakulali po talijansku. Svit koji su sritali pozdravjali su sa bona sera.

Nije to kraj. Jopet su kroz onu portelu na kuverti ušli u brod i ostali niko vrime tamo. Izašli su još jedanput priobučeni. Ovi put u lipin šumprešanin bermudama i u svitloplavin košujama na kojima je na žepiću osprida rakamanin slovima pisalo Histria. Kad su prolazili kraj nas Sergio je dobacija: – Idemo malo u život. Ja još više incukan, nisan uspija ništa drugo reć nego: Bona serata, Sergio.


 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.