Šibenska ...  •   OBJAVA: 02.04.2017, 11:29h   •    

Šibenska mišanca

Lumbalna prognoza: Sve o vrimenu od poznatih šibenskih sinoptičara


  Ilustracija Lumbalna prognoza: Sve o vrimenu od poznatih šibenskih sinoptičara
PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 02.04.2017, 11:29h

Kroničar Šibenika i njegovih građana Gojko Huljev koji je o Krešimirovom gradu i svojim sjećanjima na djetinjstvo na Poljani, Gorici, Maloj loži i doživljajima na moru već izdao dvije knjige, u novoj kolumni piše kako vremenske prilike predviđaju Šibenčani. Koji će vjetar okrenuti kad im škripa koljeno ili prestanu boljeti leđa, pročitajte u Huljevoj 'lumbalnoj prognozi'.

– Šta's se zgobavija? – priupita san i skoro pripa starog poznanika i prijateja Franu, koji se je sporo odajući uspinja skalinama Dobrića. On je zasta, podiga glavu i kad je vidija ko ga pita, odgovorija: – Stislo me, jedva san se jutros diga iz posteje, katastrofa. Oto – katastrofa, bila je rič koju je Frane dupera svako malo, pa su ga boji prijateji potajice i zvali – Katastrofa. Zato su ga u šali svako malo pitali: – Frane, kako je? – a on bi odgovorija uvik isto: – Šta kako je, a kako će bit, katastrofa, eto kako je. Kako je iša stariji, resla je i njegova dešperancija, najviše radi zdravja. S vrimenom u njegovu životu malo je bilo onoga šta nije bilo – katastrofa.

– Kako to, ima dva dana da si bija ka cvancik – tija san ja čut više o tomen. – Je, istina je – odvratija je on, ali unda je puvala bura, ali danas minja vrime, od sutra jopet jugo, katastrofa. A ja nastavija: – Čuja si na prognozi? Njemu je dobro došlo da teke pridane pa je privatija razgovor: – Ne triba meni prognoza, moja križa daju najboju prognozu. Oni na radiju i televiziji ne znaju ništa, pogodu svaki peti put – katastrofa. – A znaš li kad će okrenit na buru, pita san ja daje. – To pogodin još boje, čin me pristanu bolit križa, a počne škripjat u kolino, eto ti za uru-dvi bure – odgovorija je. Vidija san ja da bi moga od ovoga razgovora imat i koristi, pa san nastavija pitat: – Mo'š li znat kakvo će vrime bit za tri-četiri dana? Nije se puno mislija i za oto razjasnit: – Za to ti je moja žena meštrovica. Kad ona reče kako joj puca glava i da nije cilu noć oka sklopila, i u sri lita, za tri dana eto ti teške nevere. Još je na kraju reka: – Aj živija mi – i krenija daje uza skale. Moje zadnje bilo je: – Drž' se! Dok san iša na drugu stranu, niza skale, promislija san da bi bilo boje da ga nisan trevija jerbo sad kad mi je reka da će jugo, ne mogu, kako san mislija, popodne otić na more. Neotice san sebi u brk izustija: – Katastrofa.

Skoro se je zacenija od smija

Nikako misec dana posli, u Kalelargi, kod Borova, naletija san na Boru. Voli more ka i ja, koristi svaki tren lipog vrimena za isplovit. Prijatej je s Katastofon kad su zajedno, a kad nisu, uvik su jedan kontra drugoga. On je Frani nadija ime Katastrofa, a Frane mu vratija iston miron, zove ga Kolobar.

– Unda, iđe li se šta na more – započeja san razgovor. – Ništa, uvatija me niki posal, a i vrime ne vaja – odvratija je. A ja nastavija: – Malopren san čuja na radiju da će petak i subota biti dobri. – Svakome i ti viruješ – naruga se je. Ovo njegovo zadnje dobro mi je došlo da bacin upjuvak: – Nema mi unda druge nego pitat Franu, on uvik pogodi. On se je skoro zacenija od smija: – Njega ćeš pitat, on ti nema veze. On se ravna po svojin križima, a u zadnje bolu ga svaki dan. Zato uvik govori da će jugo. Nego ja ću tebe naučit kako'š znati kakvo će vrime, ne tribaš nikoga pitat niti slušat.

– Ka prvo, tribaš večeras gledat sunce, u zadnju zraku. Ako je zašlo u crveno, unda će sutra biti lipo vrime, brez juga. A najboje će ti reći misec, kad izađe. Ako oko njega bude kolobar, to ne vaja, minja vrime. Ako ne vidiš misec, unda ujutro pogledaj ima li rose. Dobro je ako je bude, vrime se neće minjat. Ne vaja ako popodne u lito naglo padne maištral ili ako je cilo popodne bonaca. Ne vaja i ako je u kuću ušlo puno muva, i unda se vrime minja. – A šta ću – uletija san – ako bude mišano jedno vako, drugo nako, ako se ne poklapa. Jopet se je Bore nasmija, pa odgovorija: – Kolobar ti neće falit. Kolobar je zakon. Dok san iša prima Pojani, posli nego smo se rastali, od njegove nauke i brez miseca, prid očima san vidija same kolobare.

Kvatro aprilanti, kvaranta duranti

Ako Katastrofa i Kolobar imaju nauku, iman je i ja. A ona je vaka: Ne vaja ako u sičnju, posli vedrog i mrzlog vrimena naglo omlači. Ne vaja ako se u vejači naoblači po buri, unda dolazi snig s mora. Ne vaja ako u marču izostanu one tri poznate bure: sedmoga, sedamnaestoga i dvadesetsedmoga. Ako u četvrton misecu, četvrtoga zapuše jugo, unda će jugo puvat četrdeset dana ili kako se po naški reče: Kvatro aprilanti, kvaranta duranti.

U peti misec ne viruj nikome. Jugo krene kad  to niko ne ćuti ni u križima, ni u kolinu, ni u lulini. Zato je unda najboje izvadit brod vanka i uredit ga ka bebu, pa nek jugo dipli kolko oće. U šesti misec s pacencon, baška prid kraj šetimane jerbo jugo krene uvik u petak, šta nije po voji oni koji radu.

Od 5. sedmoga do 20. osmoga moš odanit, jerbo nema juga. Moš na more i kaićen na dva-tri dana, ako ti pajoli nisu tvrdi za ubit oko.

Uvatilo me na livu nogu

Do kraja godine nema regula. Tada nije zgorega priupitat Katastrofu ili Kolobara jerbo se i njima dogodi da koju pogodu. Donikle je teke boje u dvanaesti misec. U njemu se mora dogodit i desetak lipi dana zaredon po burinu. To je zgoda za uvatit obilatije, načinit lizervu, napunit ledenicu za čičave dane.

Kroz 45 godina koliko dura moja navigacija oko naših lipi škoja, uvatilo je i mene pet-šest puta, kako se ono reče – na livu nogu. Uvik je to bilo u vraćanju sa Žirja ili Kornata, kad radi posla nisan moga čekat bonacu. Od tamo, da san i tija, nisan moga pitat Katastrofu ni Kolobara, a u moj lumbago nisan se moga pouzdat. Jerbo mene ne stegne unaprid, nego kasnije, kad već učini fortunal juga ili bure.

Srića došlo je vrime kad prognozu vrimena moš viti ili čuti u svako doba. Zna se šta će biti za dva-tri dana, u koju uru će punit vitar, koliko će kiše pasti. Jedino ne reču na koju poštu triba otić, ali do'će i to. Samo ne znan kakvi će unda bit gušt ić na more, kad sve znaš unaprid. Od svega ovoga, najveća je ova istina: Nema onoga ko će čoviku udovojit! Jednon smeta jugo, drugon bura, a tremuntana svima.

 


  KLJUČNE RIJEČI:  Gojko Huljev /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.