Pas & mater  •   OBJAVA: 29.01.2015, 11:36h   •    

Pas&mater

Psi i traume? Jok bato


  suemyles.com/ Psi i traume? Jok bato
PIŠE Nikolina Karan
OBJAVA 29.01.2015, 11:33h

Bio jednom jedan pekinezer po imeni Šarko. Naš prvi susret baš i nije prošao slavno. Ugriz za bradu pa i za obraz i nije baš neki dobar početak. U tom trenutku poželiš to malo čudovište uvatit za uši ko zeca i zaitnit ga kroz prozor, ali njegov strah od mene je ipak opravdan pa kreneš u rješavanje problema s nekom puno nježnijom taktikom. Ignoriraš ga, budeš uporan i daš njemu i njegovom strahu drugu šansu.

Kod nas je bilo malo više šansi, ali nema veze. I onda nakon 4 godine postigneš cilj. Ošišaš to pseto sam, bez gazdine asistencije, dok ga gledaš drito u oči i tvoja faca je skroz blizu njegove gubice bez imalo straha da ćeš ostati bez komadića obraza ili usana. Lako za mene, njegov uspjeh je još veći. Danas je tu pas koji više ne ide u rikverc kad dođe u moju ulicu, ne trese se kad je na stolu, ne grize me, dapače, padne i koja pusa. U toj ciloj priči kapu dižem gazdi, koji je bija uporan koliko i ja i nije odustao od mene i šišanja jer je njegov pas istraumatiziran.U niti jednom trenutku on njega nije podržavao u njegovom strahu nego je bija uporan i svjestan da je problem u psu i da ništa neće postići odustajanjem. Bija je uporan u dokazivanju svom psu da šišanje nije ništa strašno i pogubno za njega, već nešto šta ulazi u njegov pseći staž i da to mora prihvatiti i odraditi. I na kraju smo oboje zadovoljni postignutim. Zašto je to meni uopće bitno? Zato šta želim da shvatite kako psi nemaju traume od šišanja i sličnih stvari, imate ih samo vi, vi ste ti koji svoje strahove prenosit na njih, onda dolazi do kočenja, rikverca, treskanja i na kraju ugriza.A to nikako nije dobro. Jednom prilikom sam bila na veterinarskoj di je bila jedna gospođa sa svojim ši cuom i tribalo mu je izvaditi stoklas, travu, iz šapica.

Travka je bila površinski zabodena u šapu tako da je to bilo stvarno banalno, ali ona se toliko ustrtarila da je pas počea biti agresivan i nije ga mogla kontrolirati, a pričamo o pasu od nekih 5-6 kili. Ja sam ko Margo, u sve se badam, pa to nisan mogla gledat, uzela san psa i izvadila mu travku za sekundu, a on se nije ni snaša i sve je već bilo gotovo, bez cviljenja i drugih monada. Moj pas se boji grmljavine, pa mu nikad ne pali radio na pun gas da on kao ne bi čuja grmljavinu. On je nanjuši satima prije, ljudi moji. Pomazim ga na brzaka i ignoriram njegov strah, zaigram ga s nečim ili odemo u šetnju. Moj pas se boji pasa koji su veći od njega, pa ga uvik vodim među sve pase, i velike i male. Ma moj pas Lule se boji svega, ali ga nisam zato stavila pod stakleno zvono i digla u naramak. Šišanje nije nešto šta je traumatično za psa, pa zašto se oni onda toliko toga boje? Zato šta ih mi ljudi previše tetošimo i mazimo, i pazimo da ne skrenu s puta, tako da onda svakom psu koji živi ko bubrig u loju, bilo kakva radnja van njegovog carstva u vašem krilu predstavlja traumu. Rizi Bizija mi je neki dan udarilo auto, bilo je užasno, nikome to ne bi poželila. Sad je dobro, doša je sebi, kolko tolko. Jel se boji auta?

Ne. To je i dobro, a bome i loše. Ali se zato boji mene kad skričim autooooooo. Toliko se boji da je sinoć kad san viknila pazi Rizi auto, okrenija se i uteka kući iz šetnje s mišlju : auto je sigurno neko čudovište koje će nas sve potamaniti i bolje mi je bižat kući dok mi je na vrime. Pameetnije bi mi bilo da san mu rekla da sidne i čeka mirnim tonom, i pas jadan ne bi se stresira od moje panike i straha. Nema veze, naučit ću. I tako se pas boji auta, šta i nije loše, ali brate ne triba pretjerivati. I zato vam ja dobijem napadaj panike kad čujem da je pas istraumatiziran od šišanja i sličnih stvari. Nije, viruj te mi, jer ima pasa koji to vrhunski odrade i to su vam sretni psi u vlasništvu sretnih i opuštenih ljudi, kojima je pas pas a ne igračka za na kauč, bez obzira na pasminu, dob ili veličinu. Kako to prominiti? Nemojte autom voditi svog psa na šišanje, il bar pola puta prošetajte s njim, nek obavi sve šta ima i nek se teke umori, ostavite ga bez predrasude da će mu se nešto loše dogoditi i kad dođete po njega pokažite mu da vam je super njegova frizura, nagradite ga komplimentom, bili vi zadovoljni ili ne, njega ionako nije briga kako izgleda. Ja svog fida ne šišam sama, uvik se posvađamo jer on mene grize, cvili, jauče, sve to bezveze i ja nemam volje ni živaca se s njim bakćat, pa ga vodim kod drugih teta groomerica. 

On se stvarno mrzi šišati, al se nikad ne trese, nikad ne biži, naprotiv, on ulazi bez vodilice i nagovaranja uzdignutog repa. Zašto? Zato šta mene nije briga jel njemu to paše ili ne, to je nešto šta je na njegovom popisu slobodnih aktivnosti i on to mora obaviti, i hvala Bogu to nije nešto šta njega boli ili je on prilikom šišanja izložen bilo kakvoj vrsti mučenja i nema razloga zašto bi imao traume od toga. Kad izađe iz frizeraja, dobije sve pohvale i on se šepuri ko pravi frajer. Uglavnom, šišanje nije trauma, osim ako ga vi takvim ne napravite, a nemojte. I suočavajte se sa strahovima, ne izbjegavajte ih, kako svoje tako i pseće.


  KLJUČNE RIJEČI:  pas&mater /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.