S Martinske na Jadriju - ŠibenikIN - News portalŠibenikIN - najčitaniji portal Šibensko-kninske županije

Stari Šibenik ...  •   OBJAVA: 20.09.2015, 21:51h   •    

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (55)

S Martinske na Jadriju


PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 20.09.2015, 21:46h

Ne znan kad san naučija plivat, prije ili posli nego san krenija u školu; zato sigurno znan da je to bilo na Martinskoj, di san u lito svake nedije s materon i ćaćon iša na kupanje. Unda je Martinska bila glavno gradsko kupalište, tamo se je kupa skoro cili Šibenik. Kupalo se je i livo i desno od rive na kojoj su pristajale pinice s kojima smo dolazili.Više svita bilo je s live strane, sve do Karletove uvale, baška kad je na ton dilu napravjena riva i kuća u kojoj je bija bufet. Moji su išli desno, u drugu valu po redu. Tamo san naučija plivat, tamo san ulovija prvu ribu i izronija prve pidoće.

 

U ono vrime nije bilo mišića koji se meću dici na ruke da ne potonu. Samo ritki imali su tikve na kojima su se dica, a i stariji učili plivat. I ja san š njima propliva zafaljujući mome prijateju Skoku koji ih  mi je posuđiva. Stariji su imali velike buvele, od kamiona, priko koji bi rastegli špage i konope. To in je bilo umisto štramaca na napuhivanje koji su posli došli. Na njima su se vozikali ka u šandulinima i kaićima, činili berekinade.

Ritki su imali kupovne mudantine ili ženske kostime. Većinom su  nosili sašivene od obične krpe od koji su se pravile vešte, traverše, bluze. Šile su ih matere, suside ili druge ženske koje su znale šalturski posal, a takih je bilo koliko oš. Ko je u kući osim špakera, posteje, armeruna, u konobi maškarijola, ima još i singericu, ima je veliku stvar. Jerbo puno robe – baška za dicu – šilo se je, popravjalo, tašelavalo u kućan, nije bilo šoldi za sve kupovat ili dat pravin šalturima. Zato se je singerica mećala ka najboji vinčani dar ili dota svakoj mladoj nevisti.
Mudantine, muške ili ženske bile su s jedne strane na boku prorizane, a zakopčavale su se uz pomoć botuna ili zatezale kurdelon. S takin mudantinama, brez laštika, nije bilo pametno skakat na glavu, jerbo bi se lako skinule, a neritko i brez skakanja u more, znalo bi štokod ispasti iz nji, na radost i veseje svita okolo.

Jadrija – cukar na kraju

Tako je bilo dok san bija maći, dok san ovisija o ćaći i materi. Kad san uvatija desetak godin, kad san u moru bija ka riba, počeja san s prijatejima ić na kupanje i na druga mista: na Batiželu, u konal, na Paklenu. A unda cukar na kraju – Jadrija, a zna se: ko tamo dođe, brzo zaboravi di je prije bija. Posli prve banjade na Jadriji teško je zamislit drugi banj. Kad smo još poresli, došli do sridnje škole, triba i to reć, pri kraju stađuna, kad bi se dovojno izguštirali Jadrije, znali smo na bičikletama jedan-dvaput otić u Murter, na Slanicu, najviše radi bilog salbuna i picigina.
Jadrija nan je toliko omilila da nismo mogli čekat lito za otić tamo. Oma posli zime, čin bi teke ugrijalo u treći misec, išli bi na Jadriju. Kako jošter nije bilo ni mosta, ni ceste, morali smo pinicon na Martinsku, a unda daje na noge. Tribalo nan je dobrih tri kvarta od ure uskin puten, koji bi priko zime skoro zaresta.
Tako tri-četiri puta dok ne bi počeja pravi stađun u šesti misec, kad bi počeja vozit brod Jadrija, a dikod i njegova zamina Pirovac. Kad bi svršila škola, išli bi redno svaki dan, većinon posli obida, s brodon koji je u dvi ure polazija s mula Krke. Ne sićan se koliko je tribalo šoldi za kupit biljet, ali znan da ih je uvik falilo. Kad smo ih i imali, bilo nan je teško za to ih dat, bilo je uvik drugih stvari koje su nas mamile. Zato smo inventavali mijun način kako ne potrošit, proći mukte. Sakrijali smo se iza starijih, provlačili oko ograde, kriomice ulazili u more i plivali prima Guštinoj vali. Biljete su kupili mornari s broda na rivi na Jadriji, zato je bila velika stvar sprijatejiti se š njima. Najboji od nji bija je Živko sa Srime, on bi se uvik pravija da nas ne vidi kad bi došli na red, evala mu.
Na kupanje smo išli samo u kratkin gaćan, u šlapama ili bosi. Ako nije bilo prijateja koji su imali kabinu, unda bi gaće i šlape ostavili pod koji borić iza kabina. Nikad ih niko nije dira ni vižitava, a nije ni ima šta u njima naći, znalo se da nema šoldi.

Bosi u drače

Daje do sedme ure banjavanje, ronjenje, skakanje s tranpulina, partija picigina isprid sridišnjih kabina. Sićan se nije bilo lako itat se za balunićen u plićaku, po tvrdon žalu, salbuna je bilo malo i ništa. Da je bilo ka na Bačvicama, unda bi i mi mogli govorit ka Splićani, da smo u tomen najboji na svitu.

Redno bi svaki dan bacili i na balun, na male branke, najviše između zadnjih kabina prima Srimi, dok se ne bi ko od kabinaša počeja jutit. Najlipše je bilo to učinit na gusterni, boje reći na cimentanon naplovu gusterne, koja je u šumi dvista–trista metri od kabina. Nije vajalo šta je naplov mrvu ukoso, a i zid  koji je ograđuje puno je nizak, pa bi nan balun svako malo oša u drače, i aj ti unda bos po njega. Ali nije to bilo ništa prima straju od čovika isprid koga smo morali bižat kad bi se pojavija. Bija je to Žigon, on je bija glavni na Jadriji, a tira nas je jerbo se boja da ćemo zagadit vodu u gusterni. Zato smo igrali u tiho, sporazumivali smo se na mote, da nas on ne čuje, dok se ne bi pokarali oko gola ili faula.
Kad smo poresli, gusterna nan je postala mala, pa smo se pribacili na ona dva zemjana terena blizu zahoda. Nije nan smetalo šta je na zemji bilo puno škaje, pija, jerbo kad cilo lito odaš bos, unda ti koža na tabanima bude ka šijola. Više nan je smetalo šta je more bilo blizu i balun bi se brzo natopija vodon, a poslin bi se na njega zalipila zemja, pa bi bija po kila teži nego dok je bija suv. Utakmicu bi svršili šporki ka prajci. Posli toga ušli bi onako vrući u more oprat se i šta se more reć drugo nego: mladost-ludost.Tamo se je igralo žešće; igrali bi i protiv drugih klapa, najviše protiv Građe.

Uvatili se marteline i mace
 
Nije nan nikad bilo dosadno. U tren bi nan prošlo vrime, u tren bi došla sedma ura za vratit se kući. Zato bi jedva dočekali dan na koji smo odredili prinoćit na Jadriji, a to bi učinili dva-tri puta. Lulatali bi do dvi-tri ure po ponoći, dok nas umor ne bi savlada, a unda bi do jutra odspavali na podu kabine od prijateja jerbo, kako je i red, na krevetu bi spava oni čija je kabina.
U niko vrime uvatili smo se marteline i mace, uvatili se i radit ništo vajano. Pokojni šjor Mirko Zorić, ćaća od naših prijateja blizanaca Dragana i Rade, započeja je u šumi pokraj puta za gusternu gradit vikendicu, boje reć teke veću kabinu, biće imala dvaset kvadrata. Naš posal je bija martelinama i macama drobit stine, pravit škaju koja se mišala sa cimenton za dobit petun. Tako je bilo unda, nije ka danas, samo zovneš telefonon, a kamion ti u po ure doveze oš nulericu, oš jedinicu, oš mišano, ili još boje gotovi petun.
Kad smo se u tomen uvištili, palo nan je napamet da i u moru ima stina, a u stinama prstaca – unda niko nije branija u to dirat. Vadili smo stine vanka i tamo ih razbijali, a za veće prstace roneći kresali bi žive stine i vadili ih pincetama. Težak posal, ali za poist deliciju isplatilo se je teke oznojit – tija san reć pomučit – kako se moš u moru oznojit. Znali smo se i kaićen pribacit na Ročni, na greben s lanternon priko puta velike jadrijske lanterne, tamo je bilo obilato prstaca. 
Danas kad o svemu ovome pensan, teško mi je i zamislit današnju dicu kako se uču plivat s tikvama, iđu na noge na Jadriju; mladost kako điraje po gradu bosa, samo u kratkin gaćan, šetaju po Banju u mudantinama vezanin kurdelon na boku koje in je sašila mater, macon tuču škaju… Teško, druga su vrimena. Kad bi me niko pita bi li s današnjon pameću, kad bi se godine vratile unazad, činija isto, ne bi se puno mislija, oma bi reka: – Bi! Da i to rečen: za ničin ne žalin, pačen, mislin da mi je u ditinjstvu bilo lipo, jerbo kako pisma kaže Sve je lipo kad si mlad!


 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.