Big Game Fishing - ŠibenikIN - News portalŠibenikIN - najčitaniji portal Šibensko-kninske županije

Stari Šibenik ...  •   OBJAVA: 19.04.2015, 12:27h   •    

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (49)

Big Game Fishing


PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 19.04.2015, 12:25h

vi koji se i teke razumu u ingleški, znadu da je big ništo veliko, a oni koji govoru samo naški, reći će da je big ništo malo, sitno. Jer, da nije tako, zašto se kod nas reče za malu stvar bigulica, za maloga pasića Bigi. Mi stariji ka dokaz tomu, sićamo se čovika koji se zva Bigeca, a zvali su ga tako zato šta je bija malešan, sitan, nije bija veći od metra i lamice – kako se kod nas reče za mali svit. Ma Bigece se više sićan po tomu šta je bija more bit najdotiraniji Šibenčanin u svoje vrime. Bija je uvik zbigecan od glave do pete. Kosa na razdiljak, svaka vlas na mistu, namazana briljantinon ili orahovin ujen; košulja, kolarina; sve čisto, uvik šumprešano. Na faldu od trapez gaća koje je nosija, moga si se porizat, a na lakirane špic postole, zna je, ka na ogledalu, popravit friz ako je puvalo

 

Kako je druga rič game, a treća fishing, zajedno s onon prvon, to je big game fishing, po ingleškom pravopisu, to bi tribalo bit lov na veliku ribu. U ton ribolovu sve je veliko, veliki brodi, veliko more, veliki štapi, velika riba, veliki gušti, a dikod i velika dešperancija kad u cili dan ne uvatiš ništa. Ti fishing nema veze s brakardon, panulon, peškafondon, tamo je sve drukčije – od veživanja udice do vatanja ribe. Moš na moru bit 50 godin, ulovit svega i svačega, ali kad dođeš tamo, onda se ćutiš ka prvašić u pučkoj školi.

Veliki su i šoldi koje triba odvojit za ti šport, sve je skupo i nije za svakoga. Tu nema šparanja jer samo za ješku u jednon lovu triba barenko 7-8 kašeta srdel, a to je toliko ribe da bi se niko moga priranit cilu godinu. Nije to šport za šjor Alfija, meštra od štednje, koji je lamicon riza španjulet na dva dila, meća ga u cigalin i usput popljuca da mu više dura. Jedna škatula šuferina trajala mu je cilu šetimanu jer bi i šuferin pripolovija po dužini na dva dila. Bilo mu je bidnon puno za svaki španjulet potrošit cili šuferin.

Skoro da nije bilo i za nas troje, ali smo se zainatili, tili smo i to okušat. Jedan brod, drugi arte, treći veliku voju i eto nas u Jezerima – uvalili se u armadu do zuba naoružanu teškin štapovima i gančima. U ponediljak 26. devetoga u osmu uru – partenca, a po zapovidi sudaca, svi, a bilo je 53 broda – nijedan ispod 200 konji – stajemo na Punti rata poredani u jednoj crti. Moran priznati da san teke zadrća kad su svi na sinjal sudaca punin gason krenili prima Žirju. More je uskuvalo ka da je fortunal juga, sve je bilo u pini, a brodi su se ljuljali ka da su od karte. Tako sve do Kaprija kad su najveći i najbrži odmakli i uvatili se već Žirja.

Za manje od ure našli smo se 6-7 milj ispod Blitvenice. Žirje jedva vidimo; koliko smo daleko od kraja, bojin se, tribaće nan laša pašare ako dođe talijanska pulicija. Bura nas dobro valja, brumajemo, kalajemo tunje, dubina ispod nas 220 metri. A onda čekanje kad će zasvirat sonder, kad će se savit štap, kad će zacvilit makinjeta. Dogodilo se i to u podne i po i to žestoko. Dok je Brane, ka najvištiji, ćapava štap, riba je već izvukla dobrih 200 metara, šta je bija znak da je prava. Nakon 40 minuti borbe, tuna je bila ispod broda, a kad su suci, koji su sve nadgledali, rekli da je po regulama, gančon smo je izvukli na brod. Koja srića, koje veselje, čestitamo jedam drugomu, nazdravljamo bevandon.

–Ima priko pedeset, bićemo među prvima, vičemo, divimo joj se, mirimo je, ima skoro metar i po u njoj. Priko radiostanice, čujemo: lovu i drugi, ali su manje, ispod mire pa ih pušćaju.

Za uru vrimena, evo je jopet. Štap priuzima Mišo. Ova pari manja, ne bori se ni blizu ka prva. Za petnaest minuti skače iz mora po krmi – vidimo da i nije puno manja od one u brodu. Ali tu su i suci – njihova je zadnja:

– Pušćaj je – naređuju, samo jedna more u brod. Nož u ruku i kidaj pel; adio, lipa ribo. Tišimo se: barenko smo zaradili sto punat.

Posli šest uri, dokle je po pravilima traja lov, veselo se vraćamo prima Jezerima, pivamo, nazdravljamo, na radiju, ka naručeno, svira We are the champions.

Kad smo u Jezerima izvadili tunu na ponton, došli su je svi vidit. Gledali su je, obamirali, većinon su mislili da nema 50 kili, ali mi i dalje virujemo da ima makar dek više. Dolazi i vaganje ka kulmin cilog dana. Malo nas je štrecnulo kad smo ugledali na vagi broj 40,3 – nije validna, rekli su. Ode planiranih 250 punata, ali svejedno poziramo kraj nje. Tišimo se da ćemo izać u novine i na televiziju.

U utorak, drugi ribolovni dan, puni samopouzdanja, eto nas jopet ispod Blitvenice. Sve je isto ka i jučer, samo je ribe manje, uvatili smo jednu tunu i to ispod mire koju, kad su to zabiližili suci, pušćamo nazad u more.

Treći i zadnji ribolovni dan – u subotu – još gore. Umisto sriće, pegula, za ništa smo potrošili 50 kili srdel. Da šekada bude još veća, drugi oko nas su se nalovili. Tri puta smo se primištali. Zadnji put blizu broda koji ih je uvatija četiri. Zaludu, nas neće pa neće, rezultat na kraju nula, lišo bez punta. Vraćamo se u Jezera pokisli, dišperani, pitamo se ko nas je učara. Da tuga bude još veća, nestalo nan je i vina. Sve lipše jedno od drugoga, ne more bit gore. Ka da nan se ruga, na radiju piva Coce: Tri smo dana po moru brodili…


  KLJUČNE RIJEČI:  Stari Šibenik / Stari Šibenik i njegovi kampijuni /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.