Stari Šibenik ...  •   OBJAVA: 10.04.2016, 12:20h   •    

Stari Šibenik i njegovi kampijuni (65)

Ima i za gradelje i za brudet


PIŠE Šibenik IN
OBJAVA 10.04.2016, 12:20h

Stupica oli Tratinska… nek ovi put bude Tratinska. Obe vale na vanjskoj strani Žirja podjednako su lipe, obe imaju dobru zavitrinu, osim po jugu, ali njega liti ionako nema puno. Malo prije zalaska sunca vatamo se za kraj u samom dnu vale. Na putu od Šibenika dovle, ka i obično, fermali smo na Kapriju di san uvatija dva črva, zbog čega se unaprid radujemo sutrašnjem lovu. Ovi dil dana mi je najdraži: sist na krmu i uz čašu bevande uživat u lipoti litnje večeri.

Iako je žena sinoć prid spavanje rekla da ujutro ne moramo prešit, svejedno se budin i dižen u samo svanuće jer vrime je bilo ka stvoreno za najlipše gušte, lov sa črvon na fermu. Ima zime za spavanje. S laganin burinićen u krmu za dvadeset minuti stižemo do Kosmerke, najvećeg škoja od njih šest, koji su u zadnjem redu prima kulfu. Iako znan napamet svaku bužu oko njih, isto sonderom tražim najbolju poziciju, a to je uvik na dubinama od 28 do 35 metri. Najdraže pošte su mi one koje iz prvoga izgledaju bezveze, jer takve odreda svi priskaču, a na njima se bolje ulovi nego po razvikanim brakovima. Zato ka prvu poštu biran prolaz između Vrtlaca i Babuljaka, poštu koju san zapantija za cili život jer san tu prvi put, a more bit i zadnji, prije 15 godin, vidija pravog kita. Kad san priko CB-a to priča prijateljima, svi su mislili da san poludija, dok nije izašlo u novine da je viđen i na drugim mistima.

 

Ima i za gradelje i za brudet

Oko osme ure, dok smo se prisidravali, drito na nas došla je plivarica s dvi gajete u teglju.

– Morate ić ća, zapasat ćemo ludar – viknili su nan uz mavanje rukan. Zna san da veći alat ima prednost, a i teško se više šta uvati kad je ludar u blizini, pa se nisan puno bunija. Smotali smo tunje, partili prima Žirju. A nije nan bilo ni priviše ža, jer smo ćapali lipe ribe. Bilo je desetak popi, dvi vrane, škrpinica, po jedan pic i kantar – ima za gradelje i za brudet. Još ćemo usput fermat na punti Tratinske, usidriti se na dva sidra u sami kraj, pa provat uvatit štakod krupnije. Tu nan se isto posrićilo, uvatili smo lipu oradu, a onda oko deset uri počeli su plovit furešti pa smo se, zbog šuškanja i ljuljanja ubrzo štufali i odlučili da je za ti dan dosta.

Iđemo u dno vale di je mir i bonaca, banjat se, kužinavat i odmarat se; lito je. Kako moje banjavanje ne more proć brez maske i peraja, računa san još i nać koju obotnicu. Ali zaludu, prironija san cilu valu i vidija smao jednu koja bi mogla stat u čašu od jogurta. Doša je i njima kraj, izgleda. Bolje je sist na krmu ispod tende i čekat brudetić koji je počeja mrlišat. To mi je potiralo vodu na justa, pa san mora vazest koru kruva za privarit glad. Kad eto ti njega.

 

Sličija je na davnog rođaka

Pravo mu ime ni ne znan, znan samo da ga svi zovu Tondin, i to zato šta je moga, pričalo se, prigrist zubima tondin od šest milimetri. Govorilo se i da more zubima dignit po metra od zemlje puno barilo slanih srdel, koje piza blizu 50 kili. Brada i justa činili su mu dva dila glave, pa je s malin čelon, malin noson i sitnin okicama sličija, da prostite, na davnoga rodijaka. Zubi su mu bili toliki da zbog njih nije moga zatvorit justa pa se parilo da se uvik smije. Kad bi iša priko Pojane ili rivon, svi bi mu se, koje bi trevija, zbog tog falšeg osmiha, javljali po starošibensku: „Veselo“, „Zdravi bili“, a najviše s „Evala“, na što je on iston miron odgovara, a u sebi bi se uvik pita: Oklen ovoga znan? Ta njegova gruba faca bila je skroz u kontru od njegova ponašanja. Bija je plah, more se reć i strašljiv, a za svaku stvar koju bi iša učinit, tribala mu je velika priprema i puno vrimena. U to san se i sam uvirija ti dan kad se po povratku s rib doša uvatit za kraj blizu nas.

Ima je stari brod tipa „motorin“: bila je to pasara od 6,5 metri s plitkon kabinon. Osim motora, kojemu moreš brojit okritaje, sve ostalo je bilo od drveta.

– Oćemo li ode – čujen govori kompanjonu.

– Ajmo ća – bija je kratak odgovor. – Oću li bacit sidro?

– Čekaj, pari mi se da smo puno u kraju, vratit ću teke krmom.

 

Falija se da more šumprešavat cilu noć

Iako je zbog zavitrine more bilo mirno ka ulje, a mista oko nas i za deset brodi, vratili su se dobrih 15 metri i onda bacili sidro. Kompanjon stoji na provi s cimon u ruci, a Tondin za timunon i kroz prste pušta konop od surgadine. Kad su došli blizu kraja, konop nije moga doteć i, dok je utakava krmu, konop mu je ispa u more. Kompanjon, kojega znan po nadimku Šumpreš (a to zato šta se falija da more šumprešavat cilu noć), brzo je skočija u more i tako spasija stvar. Kad su ponovo bili spremni za manovru veživanja za kraj, čuja sam Tondina kako šoto voće govori Šumprešu:

– A mogli smo čovika zamolit da teke pomakne svoj brod, bilo bi nan lakše.

– Najbolje da oden ća sa Žirja, čoviče, ima mista za kruzer – malo je falilo da viknen, ali san muča jer san zna da će još biti komedije.

Kad su se na ultimu uspili vezat, prvo in je bilo učinit marendu, a kako na brodu nisu imali lada, ošli su pod borić u blizini. Posli nego su se najili, a čuja san da falu pancetu kako je bolja od pršuta, Šumpreš je odma skočija u more, jer je sve gorilo – bilo je više od 35 u ladu i 27 u moru.

– E, moga bi se i ja teke rasfriškat – javija se Tondin malo posli. – Kakvo je more? – pita je Šumpreša, koji se još toća.

– Ka pišaka – odgovorija je Šumpreš. – Aj ulazi!

Prvo šta je Tondin učinija bilo je veživanje crvenog šudara oko glave; a onda se počeja skidat. Najprije plavu maju na špaline. Kad je to učinija, izgledalo je ka da na sebi ima bilu maju, jer su mu ruke i vrat izgorili od sunca, a tilo ispod ostalo je bilo ka sir. Isto je bilo i s nogama kad je skinija plave gaće od trliša. Osta je u mudantama, onin starinskim sa šlicom – bile boje sa velikon žuton maćon osprida. Uša je polako u more, samo do čičaka i onda se vas stresa, ka da je uša u jaceru.

– Nije pametno odma vruć uletit – reka je i počeja lagano polivati noge i masirati žile. Svakih pet minuti, učinija bi jedan korak naprid, a najviše se zadrža kad je uša do struka. Posli toga dugo se škropija i masira pulce i vratne žile. Sve je to trajalo dobrih po ure i, baš kad san promislija da će zaplivat, naglo se okrenija i u priši počeja izlazit vanka. Ima san šta i vidit, za nogu mi se uvatila obotnica, koju je, kad je izaša vanka, višto odlipija s bile noge, uzeja oveći kamen i dotuka je.

– Eto kako se lovu obotnice – reka san sam sebi. Zaludu sva tvoja nauka i ronjenje, sad si vidija kako meštar to radi.


  KLJUČNE RIJEČI:  Stari Šibenik / Stari Šibenik i njegovi kampijuni /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.