Šibenska ...  •   OBJAVA: 26.11.2017, 10:24h   •    

Šibenska mišanca Gojka Huljeva

Od cilog svita jedino su Šibenčani kitama od gore šenjavali koje se vino pušta u tovernama: Smrika je za crno, maslina za bilo, borić za opol


PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 26.11.2017, 10:24h

Zadnja je šetimana u jedanaeston misecu, srida, šest uri popodne, vanka burevito, cičavo. Bilo je to u doba kad je većina svita televiziju mogla viti samo u izlogu butige kod Andrije u Kalelargi; zato su žene i dica sidilli kući uz špakere, a muški išli po tovernan. Jedna od čuvenijih bila je kod Parapeška na Starom pazaru ispod Perketine biblioteke koja je radila cilu godinu. Oti put tovernu je unajmija Biličanin Niko Petrović koji je pušta mlado crno vino. Toverna je, ka i uvik bila puna svita, a za stolon uz ponistru sidila su nji tri i čekali četvrtoga za bacit na trešete i briškulu.

– Evo ga friški mac – nove novcate Triestine – pofalija se oti koga su čekali – Ive, pitur u piturskoj zadrugi. – A oklen ti? – pita je Pere, nesvršeni pravnik, činovnik na socijalnome. – Donija mi ih je Ciklon, nikidan se vratija s đite po Italiji – odvratija je Ive i oma pita: – Ko će s kim?

– Ja bi s Peron – pridložija je Svetin koji je radija u Granapa, razvozija verduru po njiovin butigan. Oma je uletija feratijer Dunko: - I ja san tija s Peron. – Meni je isto – reka je na to Pere – jebe me se s kin ću, ne igra čovik, nego karta. Ako dođe karta, dobit će i dite. Zato je najboje – nastavija je – da se vas dva, ajmo reć slabija, bacite na muru u tri punta, pa ko bude boji, nek bira. Dunko se je oma pobunija: – Slab san ja u muru, ajmo par-dišpar. – Vrag ti odnija par-dišpar – kontrešta mu je Svetin – to igraju dica. Ako si čovik, a jesi, bacimo na muru pa šta ispade. Još je doda: – Evo, ako se bojiš, počnimo s dva punta za te unaprid. Dunko je živnija: – Jel zaozbija? Ako je tako, more – reka je, pjunija u šaku i diga ruku. Počeka da to isto učini i Svetin, unda viknija: – Kvatro! – i otvorija četiri prsta. Svetin, berekin, teke kašnje vikne: –Cinkve! – i otvori samo palac i tako dobije prvi punat. – Čekaj, ne vaja – uletija je Pere – Dunko ne zna igrat: bacija je četiri, a zva kvatro. S time se nije složija Ive: - Nek igraju sad kad su počeli, nema više nazad. – A ti, Svetine, igraj kako triba, zovi kad i on!

– Oto! – drekne jopet prvi Dunko i baci samo dva prsta, a Svetin, ka i prije, mrvu kasnije vikne: – Šije! I otvori četiri prsta. Tako naravski dobije mukte i drugi punat i poravna na dva : dva. Pere samo mane rukon i reče: – Niste tako ni tribali igrat – jerbo je vidija da će ga za druga dopast Svetin, koji mu nije baš bija po voji.

– Čekaj, nije još kanata, igrajmo daje – zavapija je Dunko i iz sveg glasa zazva – Šije! I otvorija svih pet prstiju. To je iznenadilo Svetina koji je viknija: – Oto! i ispružija četiri prsta; ništa. Dunko zovne jopet: – Šije! i otvori četiri, a Svetin: – Šete! i otvori isto četiri; nanovo ništa. Dunko drekne još jače jopet: – Šije! i otvori tri, a Svetin isto: – Šije! i ostavi ona četriri prsta: i daje ništa.

Svetin se je malo pripa. Vidija je da treći punat neće lako dobit, zato je požurija i zazva: – Cinkve! i po treći put bacija četiri. Dunko, ovi put mrvu kašnje, vikne jopet: – Šije! – baci dva i dobije treći punat. Pere, a za njin i Dunko, slatko se je nasmija, a pokisli Svetin priko voje reka: – Slučajno si pogodija, kako se ono reče, i ćorava kokoš nađe zrno. Posli toga Dunko je izabra Peru za druga.

Dokaz da je sve verđino

– Aj, zaminite mista – zapovidija je Ive jerbo, po regulan od trešete i briškule, zna se da drug sidi prima drugu. Unda je na plavoj škatuli odlipija papirić s kojin je bija zatvoren poklopac šta je bija dokaz da je sve verđino i izvadija mac karata zamotan u celofan. Kad je brtulinon maka celofan, metnija je karte na stol i reka Peri: – Ko manju, dili. Pere je diga i okrenija tricu kupa, a Ive četverinu dinari. – Eto ti je vraže, najgora karta – reka je dešperano – u njoj ni punta ni akuže. Ali jopet – nastavija je – ne moš je mrzit kad ovako lipo miriše, ka đul. Pomirisa je, pojubija i još doda: – Draže mi je šta san dobija ovi mac karata, nego da mi je ko darova pršut. Evo ti ih, Pere, dili, ali lipo š njima, nemoj gratati da ne dobiju oma friže.

– Moga si reć da operemo ruke u rakiji, da ih ne infetamo – reka je Pere i još priupita – koliko si ih platija Ciklonu kad si toliko infiša u njih. – Nije mi tija vazest šolde, a nisan mu ih ja ni nudija. Reka je da mu za plaću pituran vrata od portuna i telere na kući s njegovon pituron. Dobro si me sitija, Pere – reka je još i okrenija se prima Dunki. – Nu, Dunko, pokaži ruke! – naredija mu je. To zato šta su svi znali za šporke Dunkine ruke jerbo je ovi ispod nokata ima toliko crnoga da je slobodno s time moga namazat cilu fetu kruva. – Šta ću ti pokazivat, ka da ne znaš od čega je i koji posal radin – to nije škodljivo – branija se Dunko. A znali su da radi na ferati ka mazač. Maza je crnu mast po šinan i skretnican. – Pušt' čovika na miru – uletija je Pere – a i ti, da dikod opereš ruke sapunon bilo bi manje crnoga po njima. Otari ruke dobro od gaće pa iđemo daje. – Evo i on mi ne viruje – nije se da Dunko. – To ti je mast od prajca i to onoga slavonskoga crnog prajca, koji ne živi u oboru, nego vanka u šumi. Rani se crnin žirima ispod crnog rasta. Ja san je prova, vaja za ist. Jedino teke daje na zagorinu – objasnija je.

– Crno ti bilo prid očima, muč više! – dreknija je Ive, koji je bija tanki živaca. – Igraj, nastavija je, ali ako ja nađen koju maću na kartan ti'š ići u Ciklona pituravat! Dunkve, igramo za dvi litre crnoga za veliku – doda je Pere. Uto se javija i Svetin: – Ja bi rađe za bilo. Odgovorija mu je Ive: – Ko će dat u jedanaesti misec bilo; mlado još nije dozrijalo, a staro je popijeno. Okrenija se je prima Niki Petroviću, koji je sidija na škanjeliću kraj bačve od pet mira i naredija mu: - Donesi dvi litre!

Skužaj, lipotice, za one grube riči

Unda su počeli igrati trešetu. Za Ivu i Svetina išlo je ka mliko, ka da je Dunko podmaza sa crnon masti: u svaku ruku akuža – napolitana, tri duje, tri aša. Uz to naravski i punti na kraju: osan, devet, pa jopet osan. U tren su skupili i više nego triba – 44 punta. Tako i briškula. Peškali su sve šta vaja: aše, trice, karike. U svakoj partiji punata priko osandeset. Svršilo četiri prima nula za nji. Sve in je išlo kako su otili, ka da je niko cilo vrime paketava za njih. U zadnju partiju, perfin, na ultimu, Ive, koji je igra prvi sa četverinon dinari, dobija je njiova fureštog aša jerbo u igri više nije bilo nijedne briškule osin duje dinari koja je bila na toli, a koju je peška Dunko.

Bija je sritan ka malo dite kad dobije ćikolatu. Sa osmihom od uva do uva, uzeja je četverinu dinari, pojubija je s obe strane i reka: – Skužaj, moja lipotice, za one grube riči otprije. Od sad si za me najlipša i najdraža karta, nema te boje. Samo radi tebe s gušton ću piturat Ciklonu telere, ako triba i u dvi ruke. Unda je oteja Dunki iz ruke bocun koji je po treći put krenija napunit čašu i sve izlija u svoju čašu. – Ako'š piti, zovi nove dvi litre, reka je. Jerbo Dunko je bija poznat da više gleda u bocun, nego u karte. Za njega se je govorilo da nikad ne gubi na kartan zato šta uvik popije za se i za drugoga, tako da, kad mora i platit, nije na šteti. A kako je uvik ništo mlija, kod njega se nije nikad znalo je li pod gason ili nije, uto se je diga, reka da iđe pišat, ostavija je Peri da zove nove dvi litre, ako ga je voja.

– Koliko je popija, dobro je i dura do sad – izvalija je Svetin kad je Dunko izaša u dvor di je bija kondut. Pere je samo diga u ariju prazan bocun, šta je Niko oma razumija. Nije Pere bija od onih koji će se nakon jedne izgubjene pripast, zato, čim se je Dunko vratija za stol, stavija je karte prid Ivu i zapovidija: – Mišaj!

Muči, tovare, u trešete se ne govori!

Druga trešeta išla je cilo vrime utisno. Akuže malo, punti uvik ublizo; pet, šest, ritko sedan. Posli pete ruke Ive i Svetin imali su 37, a Pere i Dunko 36 punata. Kad su u kraju partije punti vako ublizo, unda važi ovi zakon: ko prvi skupi 41, baca karte i reče da je njih dosta. Oma se zbroju njiovi punti i ako su dobro brojili, njiova je partija. U šestoj ruki iša je red dilit Peru, a Svetina igrat prvoga.

Prije nego je bacija prvu kartu, Svetin je dva-tri puta razmišta karte i vidilo se da nije zadovojan šta mu je Pere udilija, dok se Ivi smija brk, ima je dobre karte, računa da je i ova trešeta njiova. Dunko se je okuražija i prigovorija Peri: – Moga si ih boje promišat, a Pere mu juto odgovorija: - Muči, tovare, u trešete se ne govori. Unda je Svetin bacija četverinu dinari, a Dunko je ubija fanton, Ive pojača s krajen i vas sritan akuža tri trice brez dinari. Još je doda: – Ovo je sad 40. Pere je mrvu zasta, parilo je da se misli oće li bacit karte i pridat partiju, ali je samo ladno reka: – Iman i ja akužu, napolitanu dinari, to je sad 39 – i sve ubija ašon dinari. S ovin imamo 40 i dvi bele, a s ovin, bacija je tricu dinari, imamo cilih 41; naša je!

Svi su pobacali karte na stol – pobida je bila brez prigovora. Unda je Ive napa Svetina: – Pa da nisi ima nijednu drugu kartu, nego baš poda njih! A Svetin se branija: – Dinari su dosad uvik bili naša igra, a i sam si reka da ti je četverina dinari najboja karta. Ive se je zapinija: – Kad je vaka situacija, uvik se igra jaka karta, a ne debula lišina. Pogodija si ki s noson u …… zato sad nesrićo, pamet u glavu, mišaj za briškulu.

Malo morgen tvoja!

U briškuli rat do zadnje karte. Svršilo je četiri prima tri za Peru i Dunka. U zadnjoj partiji igralo se je u špade, privladala je jedna mala, jopet, četverina. Dunko je š njon uvatija zadnjih šest punata i time dobija partiju.

– Šta ćemo sad? – pita se Svetin – sad smo poravnati u velikin, a Dunko pridložija da je po njemu najpametnije da svak plati svoje. Mulac je računa da bi tako proša skoro mukte jerbo bi platija za jednu, a popija je više od dvi litre. – Najboje je, ako se ti, Pere, slažeš – upa je Ive – da nas dva učinimo još jednu briškulu za sve, nji dva nek gledaju i uču. Da su u pitanju bile i dvi mire, a ne dvi litre, ne bi se Pere puno mislija jerbo se nikad nije prvi diga sa stola, pa neće ni ovi put. Zato je uzeja mac karata, stavija ga prid Ivu i reka: – Mišaj ti, ako o'š!

Kad igraju dva meštra, i još kad ih dopadnu pojednake karte, unda se do zadnje ruke ne zna ko će ih dobit, a igralo se je u dinare. Kad je na kraju svakom ostala po jedna karta u ruki, u puntima su bili poravnati. Oba su imali po 59 punata i to su znali i jedan i drugi jer su od početka brojili svoje i tuđe punte i pantili koje su karte izašle.

Ivu je bilo prvoga igrat. U ruki je drža fantu kupa, koji, ka i svaki fante, nosi dva punta. U ovoj partiji bila su to dva zadnja. Po njegovoj računici s tin puntima dobit će partiju jerbo je bija siguran da Pere nema jaču kupu, a ni briškulu. Zato je, cerekajući se, bacija fantu i viknija: – Moja! Pere je niko vrime glumija kip, a unda sa četverinon dinari poklopija njegova fantu i reka: – Malo morgen tvoja!

– Jebi ga – izustija je dešperano Svetin, a Dunko pomirljivo doda: – Dobro je, judi, ovi put mi, drugi put vi, jerbo je vidija da je Ive zakuva. Diga se je sa stola, još reka: – Kasno je, iđen ja, sritan šta je proša alamake. Pere je muča, ne bi ni on volija kad izgubi da mu drugi pridikuje, a Svetin nije moga durat da ne prigovori: – Na me si vika za malu stvar, a ti si sad zaboravija na briškulu i to svoju jubimicu, kratko van je trajala jubav!

– Ma koja jubav – izdera se Ive. Nema tu jubavi kad te izda, ode kod drugoga. Uvik san govorija da ta karta ne vaja, da je najgora. Uzeja je četverinu dinari sa stola i jut ka piverun još reka: – Evo vako ćemo! Raspara je četverinu najprije napola, a onda obe polovice jopet napola. – Evo joj na! – doda je još s gušton.

– I šta'š sad – javija se je Pere – sutra utroje na triunf s trinaest karata? – Kako ne – spremno je uzvratija Ive – ovo je prokleti mac, neće na njega više niko igrati! Pokupija je sve karte sa stola, oša do štuve koju je Niko Petrović priprema za naložit, ubacija ih kroz vratašca u nju i reka: – Evo ti za potpalu!

 


  KLJUČNE RIJEČI:   Šibenska mišanca / Gojko Huljev /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.