Šibenska ...  •   OBJAVA: 30.04.2017, 09:39h   •    

Šibenska mišanca Gojka Huljeva

Kako su Šibenčani nekad išli do po porta za žvaku


PIŠE Gojko Huljev
OBJAVA 30.04.2017, 09:39h

Mlađi neće znat, ali stariji će se sigurno sitit velike bove koja je bila na po puta između Doca i Martinske. S kraja na kraj bilo je u njoj 2,5 metra s velikin bjančugon na sridini. Bila je od gožđa, puna friži od ruzine i, da prostite, šenja od galebova koji su na njoj dežurali.

Niki koji su se junačili priplivavanjen porta, od mandroća u Docu do rive na Martinskoj, znali su fermat na bovi, tamo se odmorit, ako bi ispuvali. Nisan nikad tome svidočija, zato san se uvik pita kako se uspiju popet na nju. Jerbo osin friža od ruzine, na njoj je, na dilu ispod mora, bilo puno pidoća koje su oštre ka noži.

Bovu su koristili veliki teretni brodovi koji su čekali da in se libera misto za rivon jerbo u ono doba u portu, od Mula Krke do Šipada, znalo je biti šest-sedan veliki prikooceanski brodova. Osin teretni, za bovu bi dikod bija vezan i koji vojni brod.

Zato se nije plivalo do bove samo za doć mukte do Martinske. Dolačka i crnička dica plivala su do nje kad bi tamo bija vezan koji Amerikanac. Plivali bi za dobit žvakalicu jerbo su znali da ih svaki mariner na ton brodu ima punu škaršelu. Ali prije nego bi se zaputili, morali su od stariji naučit čarobne riči: – Mister, please one chewing gum?

Kad nije bilo ni jedni ni drugi, za bovu su se veživali i ribarski kaići, gondule, ritko koji motorin. Tamo se je uvik dobro lovilo, zato šta je na debeloj kadeni s kojon je bova bila uvaćena za dno, osin pidoća bilo još drezge, puža, koraja. Sve to privlači ribu: najviše bugve, strune, pri dnu škurijane, a u niko doba godine lokarde i lancarde. Svi bi do bove došli na vesla, ritki su u ono vrime imali motore, a penti još nije bilo za kupit. Vezali bi se jedan za drugoga, u nizac.

Prvi koji je doša veza bi se za bovu, a drugi, kako bi ko doša, za zadnjega. Tako da jedan drugome manje smetaju.
Isto se je znalo dogoditi da se zamrsu tunje, baška kad su se lovile lokarde jerbo one, dok ih vadiš, letu ka manite livo-desno, boru se za život. Toga je bilo najviše kad bi, brod do broda, vadili ribu u isto vrime.

S gondulicon u Kornate

Osin lova bilo je tute i zafrkancije, ruganja, štucigavanja, bacanja baza, falenja. Najjači u tomen bija je Ciklon, more bit najboji ribar u portu. Cili grad je zna onu kako je po fortuni juga na bovi naša 5000 dinara u karti. Samo nije se znalo s kojin je brodon doša do bove po takon vrimenu. Koliko se ja sićan, ima je niku usku gondulicu od šperploče, nije bila duža od tri i po metra. More bit da je i istina jerbo san ga ja jedanput u njoj vidija i u Kornatima. Ima još nikoliko viceva o bovi, ne znan jesu li i oni Ciklonovi ili su mu ih nazuntali.

Evo vako iđu: 

Bija sedmi misec, bilo priko pedeset gradi, bova se užarila, on ogladnija, očistija dvi velike bugve i ispeka ih na bovi;

Sletija gak na bovu, bova se počela naginjat, da nije potega gaka veslon, potonila bi bova i  njegov brod š njon;

Zaboravija se odvezat kad je iša ća, vuka bovu više od 200 metara za sobon, srića naletija Šalov, on je vratija bovu na misto i osta lovit na njoj.

Isti oti Šalov, doša je jedanput s kaićen lovit cipje isprid stare općine, tamo di je bila buža od kanalizacije. Uz rivu je bija akoštan Amerikanac iz kojega su iskrcavali šenicu. On se je zaveza za provu od broda, a puno nji lovilo je s rive. Ali on nije baca tunju ka oni, nego je čeka kad će mu koji cipaj skočit u kaić. Za po ure uvatija je tako tri cipja, svi su bili veći od po kila. Unda je reka da mu više ne triba i oša lovit arbune isprid Mula Krke. Ovo nije vic. Svojin očima san vidija jerbo san i ja bija jedan od onih koji su lovili s rive.

Lakše do bove, nego na forticu svete Ane

Lovija san i ja dva-tri puta i na bovi. Sićan se toga zato šta mi je to bilo prvi put u životu lovit iz broda. Iša san s pokojnin Ivon, mojin prijatejen iz škole, oša je, bidan, nema puno. Njegov stric ima je bokun gondule, koju je drža isprid Vala. Ošli bi i vratili se na vesla, a šta je to nama bilo. Dolačani su išli na vesla s gajeton u Grebaštičku valu, na brak lovit lokarde. Zato nama ić od Doca do bove, bilo je lakše nego popet se na forticu svete Ane.

I dan danas se sićan mrliša friganih lokarada koje bi ja ulovija, a mater pofrigala. Još da ih je bilo bacit na gradeje, ali tamo di san ja sta, u Grgura Ninskog, nije se imalo di naložit vatru i učinit žeravu. Isto smo se puno puta s gušton naili friške ribe.

Ne znan kad su makli bovu. More bit da je to bilo u vrime kad san ja bija na študije u Zagrebu. Jerbo da je bilo u drugo vrime, ja bi to zna. Ako je nije poila ruzina, unda je šteta šta je maknuta.

Čini mi se da bi se učinila velika stvar da se ponovo metne nova bova. Jopet bi svit moga, s malo troška, doć do lipe ribe. Lovit i judikat, zafrkavat se, dikod i zapivat. Jerbo među njima uvik bi se naša koji Caruzo koga bi berekini tentali da baci koju ariju.


  KLJUČNE RIJEČI:   Šibenska mišanca / gojko huljev / bova /

 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.