Dnevna doza ...  •   OBJAVA: 18.03.2015, 08:58h   •    

Dnevna doza grintanja

Poljoprivredno grintanje


PIŠE Zoran Ninić
OBJAVA 18.03.2015, 08:53h

Evo još jedno tematsko grintanje. Do sad san grinta o svemu i svačemu ali san uvidon u evidenciju skužija da još nije bilo grintanja o poljoprivredi. Je da san je dotica kad san grinta o maslinama, ali evo sad jedno konkretno poljoprivredno grintanje.

Najbolje je kreniti iz početka. Kad san bija mali pokojni me dida vodija sobon u polje. Toga se slabije sićan ali znan da san iša. Kako mi je bilo nesićan se. Moja sićanja počinju tamo kad san bija mrvu veći da san moga štagod i pomoći. Nije baš da san iša sa veseljen u polje. Uvik je to bilo prerano, tako da bi bija mrske volje a da nebi ni krenili. Išli bi sa đendinjeron priko nekih brda. S obziron da san redovito bija u nekon polusnu neman pojma di bi stigli. Iako je bija puno stariji , dida je moga potegniti pet puta više od mene. Vjerojatno je bila stvar u motivaciji. Kako je vrime odmicali, dida je naša načina kako da me motivira. Kupija je renola 4 za u polje. Kaže da se ne maltletira okolo da ga vozu pa je kupija svoje auto. To šta nije ima vozačku niti je ikad sija za volan nije ni bitno. On je par godina prije toga mudro uložija u moju vozačku. I tako umisto da koga maltletira, on je meni da auto i zva me po potribi. Za divno čudo, od tada mi nije bilo tolko mrsko ni ići u polje niti se digniti ujtro sa zoron da bi ga odveja na pijacu. Glavno da san ja dobija auto. Mic po mic nešto san i ja naučija o polju. Još dok je dida bija živ on je napravija teštamenat. Po mojoj želji nisan dobija vinograd. Puno muke a u vinu ne guštan. Neka vinograda rodijacima. Ja san dobija nešto maslina i pokoju ledinu.

I tako onda iz prolića u proliće se ja sitin kako je svo to bilo i kako je sve to krenilo. Iz nekog rišpekta nikad nisan smoga snage reći da mi je više pun kiki polja i da mi je jeftinije kupti par litara ulja nego se mučti cilu godinu. Evo do sad san već pročistija krošnju i bacija teke đubra. Sad kad đubar učini svoje tribat će se uvatiti kosilice i svako malo ići kositi. Srića da se usvojilo pravilo da se ne ore jer bi tek onda ispalija. A za nefaliti san u trenutku emocija na jednu ledinu zasadija nešto stabala voćaka. Sad i nji triba tenditi. I tu bi moja poljprivreda bila gotova, da nije ženskih članova familije koje su ostale iza dida. Sad i njima triba dati ruke u vrtlu, kojeg ima bokun. Triba izorati, pa izorati, pa opet izorat, pa saditi, namistiti kap na kap..... pa nikad kraja.

Kad razimšljan o tome nikad mi nije bilo jasno kako je to dida radija sam, a sad nas triba mala vojska. Bila su to drugačija vrimena. Prvo, dida je bija u penziji odkako ja znan za se. Onda je ima ritam, radija je sve po malo i sve stiga. A ja sad uletin u zemlju i na itac napravin šta triba i slomin se. Najviše zbog brizne tj nedodtatka ritma, ali virujen da ima nešto i u tehniki pokreta koje neman.

Iako mi se je teško natirati u polje jer ima tolko zanimljivijih stvari u životu, kad jedanput uđen u polje, momentalno ispraznin mozak i povetin se onome šta san doša. Obavin to šta mogu bolje i na kraju se uvik osjećan dobro. Je da me bolu leđa i ruke ali u glavi mi je neki mir i zadovoljstvo. A sutra opet ista pisma i neiđe mi se u zemlju. A štaš, izgleda da san ja taka vrsta ljudi. Ili triba još vrimena proći, pa da i ja jedva čekan ić  u polje ka i dida mi. 


 

 

 

 

  komentara   KOMENTARI:

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove portala ŠIBENIK.IN. Portal ŠIBENIK.IN zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal ŠIBENIK.IN nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.